Нојеви слетели у Заплање

НАЈВЕЋЕ птице на Земљи скрасиле су се у заплањском селу Шебек, подно Суве планине. Томица Стојановић у родном селу је почео узгајање нојева, са планом да отвори велику фарму и започне бизнис у ком се до сада нико у овим крајевима није опробао.
Стојановић је на идеју да афричке птице „доведе“ у своје Заплање дошао после обиласка многих пољопривредних сајмова. Како има регистровано пољопривредно газдинство, одлучио је да проба како ће нојеви да се „снађу“ у планинском селу, јер је у равној Војводини узгајање ових птица постало већ традиција.
У свом дворишту, у ограђеном простору, Стојановић тренутно чува три ноја, како каже, из хобија. Међутим, уколико дође до економске рачунице, покренуће и фармерску производњу.
- Нојеви нису захтеви за чување, једу све што и домаћа живина - вели Стојановић. - Показало се да им не смета хладноћа у овом планинском селу, а познато је да је буквално сваки део ноја вредан. Ништа се не баца, јер се чак од црева ове птице прави хируршки конац.
Томица је на сајмовима, али на многим интернет-сајтовима, дознао да је месо ове афричке птице врхунског квалитета, готово без масноће и холестерола. Каже да узгајивачи нојева у Војводини гарантују да висок ниво протеина и изванредна мекоћа, задовољавају и гурмане и љубитеље здраве хране.
Према сазнањима Стојановића, нојева кожа је и те како тражена и цењена у европским државама. Килограм свежег нојевог меса у европским државама вреди око 20 евра, док је јаје ноја по калоричној маси вредније од 25 кокошијих.
Стојановић тек треба да „испроба“ рачуницу његових колега из Војводине, који тврде да је узгајање нојева веома профитабилно, јер на пару нојева годишње може да се заради до три хиљаде евра. Наравно, све зависи од тога ко је купац јаја, коже, перја и меса ове афричке птице.
Нојеви које узгаја Стојановић у селу Шебек сада су стари 10 месеци, а тек наредног пролећа очекује да женке снесу јаја. А како живи у Нишу, његове птице подно Суве планине чува комшија Новица Цветановић, са својим унуком Сашом.
- Нојеви једу детелину, трице и кукуруз - прича Цветановић. - Нису досадне птице, а чувам их из задовољства. Мештани често долазе да виде нојеве, које су до сада видели само на телевизији.

ГЛАВА У ПЕСКУ
РАШИРЕНО је веровање да ној у случају опасности гура главу у песак. Међутим, у таквим ситуацијама ова птица се спасава брзим бегом, а добро циљаним ударцем може да убије лава или човека. У време лежања на јајима, нојеви у случају опасности легну на тло и равно испруже врат. Тако приљубљени уз тло, врат и глава им се из даљине не виде, па се мисли да је то понашање довело да настајања ове легенде о нојевима.