Где је Григорије утишао Млаву

 ЖАГУБИЦА - Почетак маја традиционално доводи многобројне госте у манастир Горњак, код Жагубице, који се налази у долини реке Млаве, на 65 километара од Пожаревца.
Према подацима Браничевске епархије, осим током лета и за време Ускрса, Горњак је један од најпосећенијих манастира управо почетком маја, када свраћају многобројни излетници решени да виде све лепоте хомољског краја.
Сем лепотом архитектуре, овај манастир привлачи пажњу и својом богатом прошлошћу, која датира од 1376. године, када је подигнут као задужбина кнеза Лазара, који је овде често боравио и сакупљао војску за борбу против Турака. После многих разарања, обновљен је 1847. године, али је за време Другог светског рата оштећен у пожару, када су изгореле многе драгоцености, међу њима и Повеља кнеза Лазара и барјак цара Душана.
У манастирском комплексу, од средњовековних грађевина до данас су сачуване црква посвећена Ваведењу, и капела светог Николе, са гробом испосника Григорија Синаитског, познатог и као Григорије Горњачки и Григорије Ћутљиви. Према народној легенди, док је пролазио горњачком клисуром са својом свитом, кнез Лазар је, на другој обали Млаве, спазио ћутљивог Григорија са којим је хтео да отпочне разговор. Како овај није хтео да пређе реку, разговор је започет довикивањем, али ометан хуком таласа. Пошто је схватио да је кнез побожан, Григорије је, уз помоћ молитве, утишао таласе и мирно наставио разговор. У знак поштовања, кнез је необичном испоснику подигао цркву Ваведења пресвете Богородице. У стени изнад самог манастира налази се капела коју је Григорије посветио Светом Николи.
За време турске власти, први браничевски субаша али-бег Михалоглу уселио се у ову тешко приступачну капелу, претворивши је у свој лични стан. У прошлом веку, манастир Горњак претворен је у "умоболницу", а једно време служио је и као затвор за осуђенике, међу којима је било и попова.
За време Другог светског рата, 1942. године, у њега се уселила немачка војска и ту остала до краја рата. Након ослобођења, манастир је држала Југословенска армија, да би га 1953. године вратила Браничевској епархији.
На предлог владике браничевског Игњатија, СПЦ је овај манастир претворила у женски, након чега се у њега уселило сестринство из Македоније, које није желело да остане у оквиру Македонске православне цркве.

ВРАЋЕНЕ ИМ ШУМЕ
НА основу извршних решења Дирекције за реституцију, крајем августа прошле године манастиру Горњак враћено је 770 хектара одузетих шума. Према споразуму потписаном у епархијском двору у Пожаревцу, Браничевској епархији и њеним манастирима враћено је укупно 2.700 хектара шуме у подручју северног Кучаја.

КОНАК
ОСИМ капеле светог Николе, у Горњаку постоје зимска капела и капела светог Илије. Поред новог, постоји и стари конак, изграђен 1963. Изван манастирског комплекса налазе се и спратна зграда и трпезарија, намењене смештају и исхрани посетилаца.