Наши асови поносни што су са Гоцићем и Никићем писали ватерполо историју: Били су срце екипе

ГОДИНЕ са Живком Гоцићем и Слободаном Никићем биле су предивне, незаборавне, тријумфалне. Ватерполисти поносно истичу што су највеће успехе градили са двојицом великана и срећни су што им је синоћ на Ташмајдану на утакмици Србија - Тим света приређен незабораван опроштај од најдраже капице.

Жиле и Бобан заслужили су велико хвала од свог народа за све што су урадили у најјачој репрезентацији на планети.

- Необично ми је, поготово што сам са њима провео 10 година у репрезентацији. Чудно је размишљати о томе да они више нису са нама у базену, али то ћемо морати прихватити кад-тад. Мислим да ће највише фалити што се тиче атмосфере, коју су они, иако најстарији и најискуснији, креирали. Жиле и Бобан су правили психолошку разлику у односу на друге екипе - истиче Душко Пијетловић.

Искусни центар подвлачи да ни он није млад, да је могао и он да се опрости.

- Остављају репрезентацију у добрим рукама и не морају да брину. Недостајаће нам наравно, увек ћемо памити ове године као сјајне и као дивне. Драго ми је што су се опростили са олимпијским златом.

Поносан је сидраш Про Река што су "Дане ватерполо шампиона" увеличали и великани из иностранства:

- Драго ми је што смо најзад нешто урадили. Доста играча је отишло, а нису имали овакав опроштај. Нису имали ни прилику да их поздрави цела Србија, да их лепо испратимо како доликује. Хвала момцима из иностранства, с којима играмо, што су прихватили да увеличају ово вече.

Нови капитен делфина Филип Филиповић нагласио је да је јучерашњи дан био пун емоција:

- Ово је мало да им се одужимо за све ове прелепе године, за онолико срца и душе колико су нам дали. Није лако опростити се од њих у репрезентацији, али ћемо и даље бити нераздвојни као пријатељи. Они су одлучили да се повуку, а ми ћемо их подржати да наставе тамо где су стали. А стали су на најбољи могући начин, на корак који би можда сваки спортиста пожелео у својој каријери.

Један од најмлађих, Сава Ранђеловић, сматра да је одлазак Гоцића и Никића велики губитак за нашу репрезентацију:

- Жиле и Бибан су пре свега врхунски људи, прави другари, пријатељи, поготово играчи. Стварно су држали екипу, Жиле је био прави капитен и на припремама и утакмицама осетиће се да они недостају. Били су задужени и за атмосферу. Биће јако тешко, сви смо опроштај доживели веома емотивно, а била је и част играти са њима.

Милан Алексић подвлачи да је било задовољство и част играти са Живком и Бобаном у репрезентацији:

- Они су били мотор и срце репрезентације у неку руку. И стварно они су један неизоставан шраф. Задовољство је било играти са њима, учити и сазревати уз њих. Надам се да ће се појавити неки нови Бобан и Жиле у будућим генерацијама, да ће се наставити низ.

СТЕФАН Митровић подвлачи да је немогуће каријере Живка Гоцића и Слободана Никића свести на пар реченица:

- О њима бих могао да напишем књигу, чак више томова, тако да је незахвално у пар речи да сведем значење њих двојице за нашу екипу и лично за моју каријеру и мој живот. Сматрам их за чланове моје фамилије и тиме сам довољно рекао шта мислим о њима и колико значе за све нас.