Тајанствена хероина опет пружа уточиште

М. СЕКУЛОВИЋ

19. 04. 2017. у 15:32

Освештана народна кухињa "Дивна Вековић" у Беранама. Свакодневно деле 100 оброка за социјално угрожене

Тајанствена хероина опет пружа уточиште

Дивну Вековић Беранци ипак нису заборавили Фото M. Секуловић

БЕРАНЕ - Народну кухињу, поред манастира Ђурђеви ступови, која ће радити под окриљем Добротворне фондације Митрополије црногорско-приморске "Човекољубље", освештао је владика будимљанско-никшићки Јоаникије. Установа где ће се сваког дана делити 100 оброка социјално угроженима симболично је понела име Дивне Вековић.

Међутим, многи Беранци, а посебно млађи, не знају ко је ова жена која је целог свог живота помагала другима. О њој се деценијама ћутало, а сада о њеним подвизима и заслугама говори берански публициста Милија Пајковић.

- Чувена кћи поноситих Васојевића, Дивна Вековић, рођена је 1886. у селу Лужац надомак Берана - објашњава Пајковић. -После школовања у оближњем манастиру, постала је стипендисткиња Девојачке школе са Цетиња, Института за школовање женскедеце "Царица Марија", а потом и студенткиња Медицинског факултета на Сорбони. Тамо је, као изузетно талантовану и надарену, послао краљ Никола Петровић. Дивна је била прва жена преводилац и прва лекарка у Црној Гори.

Црногорска хероина борила се као добровољац у Првом светском рату. Стигла је и до Солунског фронта, где је рањена. Други светски рат затекао ју је у домовини. Ангажована је у тадашњем дому здравља у Беранама.

- Забележено је да је сигурне смрти спасла групу својих суграђана које су Италијани хтели да стрељају - додаје Пајковић. - О томе се причало с поштовањем, али због тога је запала за око комунистима. Упркос њиховом малтретирању и претњама убиством, наставила је да лечи и спасава људе, све до 1945, када се као монархиста запутила с колоном истомишљеника ка Зиданом Мосту. Из строја су је извели берански партизани и пресудили јој хицем у главу.

ПРИЗНАЊЕ

ТОКОМ боравка у Паризу усавршила је француски. Прва је на овај језик превела Његошев "Горски вијенац", и за то је награђена спомен-брошем израђеним у злату и платини с ликом Његоша. Препевала је и Змај Јовине песме, превела Вуков "Живот и обичаје српског народа" и збирку народних прича. Ауторка је два речника француског језика, француске граматике и књиге "Крвни умир".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације