Септичка јама прети реликвији

СЕЛИДБА Богородице Филермосе, једне од три хришћанске реликвије које су после вековних путовања по свету завршиле на Цетињу, подигла је температуру у хладном Цетињу. На намеру власти старе црногорске престонице да икону непроцењиве вредности преселе из Плаве капеле Народног музеја у Цетињску пећину, која треба да буде адаптирана за те потребе, изазвала је реаговање у Митрополији црногорско-приморској. Овога пута не само из духовних разлога, него и због угрожавања јединствене иконе, али и Цетињског манастира, стожера свеукупног културног и духовног наслеђа Црне Горе.

Представници Митрополије, ректор Цетињске богословије Гојко Перовић и координатор Правног савета Митрополије Велибор Џомић, доставили су озбиљне примедбе на планирани пројекат надлежном секретаријату општине цетињске. Они су изнели да ће евентуална изградња троетажног објекта који се предвиђа као "дом" за Филермосу директно угрозити Цетињски манастир. Планирани објекат, наводе у Митрополији, није могуће прикључити на градску фекалну канализацију, па је непосредно изнад манастира "предвиђена изградња водонепропусне септичке јаме за потребе објекта". Дакле, кажу у Митрополији, поред иконе ће се налазити тоалети са унутрашњом септичком јамом, из које нема одвода, па ће се препумпавање обављати пумпама из сваког чвора засебно.Пластичне цеви ће ићи по плафонима пећине до јаме.

Упозорено је на штетне гасове које ће производити струјни агрегат у пећини, али и на буку која ће реметити мир у Цетињском манастиру, који је вековима дом молитвеног тиховања. Споменути су и други проблеми који би настали ако се пројекат реализује, као што су поплаве које се циклично догађају на Цетињу, земљотреси, пожари, удари грома, подземне воде унутар пећине и други.

- Све су ово питања која захтевају вишегодишње истраживање, које подразумева и израду елабората о заштити животне средине, а не олако констатовање - истичу представници Митрополије. - У противном, изградња "дома за икону" у великој мери ће имати негативан утицај на животну и духовну средину, првенствено Цетињског манастира.

Из Митрополије су још једном нагласили да је икони Филермоси, као хришћанској светињи, место у храму Божијем, заједно са Часним крстом и десницом Светог Јована Крститеља, а не у пећини.

Раније су из општине Цетиње саопштили да је пројекат уређења пећине, вредан 1,8 милиона евра, наишао "на позитиван пријем", код свих релевантних институција, почев од министарстава туризма и културе, да је власник иконе држава Црна Гора, и да она представља добро од националног значаја, које ће моћи да виде на стотине хиљада туриста из целог света.

Икона Богородице Филермосе, некадашња заштитница острва Родоса, у манастир Острог у Црној Гори стигла је априла 1941. заједно са руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста. Године 1978. пошто су "изрониле" из тајних Удбиних депоа, Филермоса је предата Народном музеју на Цетињу, а остале две Цетињском манастиру. Предање каже да је чудотворну икону својом руком урадио сам апостол Лука, у Ефесу у кући Светог апостола Јована Богослова.