Целог живота певао о српским јунацима

ТРИДЕСЕТ година се ових дана навршило од како се у царство небеско преселио епски бард српског рода Хаџи Радован Бећировић Требјешки. Његови земни остаци почивају на никшићком гробљу, подно Саборног храма Светог Василија Острошког Чудотворца. Живи Требјешки у епској поезији и након смрти, у чијој књижевности је као песник деловао деценијама, и оставио неизбрисив траг. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством, служили су свету архијерејску заупокојену литургију у никшићкој Саборној цркви, а потом и парастос на гробу Хаџи Радована Бећировића. Никшић је био у знаку великог песника - одржан је научни скуп "Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки", а одржан је фестивал српских гуслара.

- Све оно што је био и што је творио у свом осамдесетогодишњем трајању, песник је осликао у својој аутобиографији "Живот без живота". Његова личност и животно дело, његов етос имају у себи с једне стране нечега јединственог и непоновљивог. С друге стране у њега се сабирају и кроз њега протичу векови, прошли и садашњи, кроз њега проговарају разнолики људи и догађаји, исконским језиком, предачко-песничким, језиком гусала, библијским-народним, умом и срцем доживљеним кроз крвоток његов прострујали - казао је митрополит Амфилохије. - Његов духовни лик обликован је не школом и књигом, него изнад свега хришћанско-народносним етосом, наслеђеним од предака и доживљеним у сопственом животном искуству. Целог живота певао је о јунацима од Термопила до Косовског боја, и савременика, а свеце, од пророка, посебно Аврама и Мојсија, Јеремије и до апостола, па до Светог Јована Владимира, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Јустина Ћелијског.

Чувена епопеја Мојковачка битка, сачувана је и кроз стихове Требјешког.

- Мојковачку битку као историјски догађај обрадили су мање или више успешно многи историчари, али би она по том основу остала скоро незапажена да је није прихватила и истакла поезија. За Бећировића је био велики понос што је био учесник те битке, али је за њу срећа и понос што је добила песника са чијим се именом оправдано поистовећује - сматра владика Јоаникије.

Легендарни песник је за живота на надгробној плочи уклесао необичан стиховани епитаф који и данас стоји: "Под овом сам плочом лега, као сужањ жељан свега".

ПРЕВИД НАУКЕ

ЈЕДИНИ покушај свестраног сагледавања Бећировићевог стваралаштва јесте недовршена докторска дисертација Милуна Марића, која је објављена постхумно 2004. године. Велика популарност Бећировићеве поезије у Црној Гори и Херцеговини, деловима Босне и Србије, с једне стране, и игнорантски став и ћутање о песнику од стране књижевне критике, с друге стране, јесте чињеница која је веома занимљива и индикативна са културолошког и социолошког становишта. Нема сумње да је случај старца Радована неопростив грех и тежак превид наше науке о усменој књижевности, сматра др Будимир Алексић, председник Института за српску културу у Никшићу.