Професори посао чекају 9 година!

НЕЗАПОСЛЕНОСТ је и даље највећи друштвено-економски проблем у БиХ - тренутно је без сталног запослења чак 530.370 људи. У Српској је незапослено 135.585 особа, од чега чак 20 одсто пријављених у Заводу за запошљавање посао чека дуже од девет година!

Правници, економисти и дипломирани професори, од високообразованог кадра, убедљиво су најмасовнији на листама незапослених у Српској, али они ипак нису рекордери по броју година чекања на први посао.

Већина пријављених на бироу рада посао чека годину и од годину до три године.

Највећи број особа које чекају на посао дуже од девет година су квалификовани радници, њих 10.351, и радници без занимања - 8.661. Такође, више од девет година је без запослења и 6.729 особа средње стручне спреме.

Од три до пет година без посла је 14,8 одсто незапослених особа у РС, од пет до седам 10,5 одсто, а од седам до девет година чека на посао њих 7,6 одсто, наведено је у Нацрту стратегије запошљавања у Српској, усвојеном на последњој седници Народне скупштине РС.

Дипломирани професор историје из Бањалуке тридесетчетворогодишњи Душан Јокић на посао чека од 2007. године!

- Пуних девет година тражим стално запослење у струци и још нема ништа! Писао сам молбе бројним основним и средњим школама у Бањалуци и РС, али посао нисам успео да добијем. У том периоду од управа тих школа сам добио - 100 одбијеница - каже Јокић, за "Новости".

Он додаје да су га поједини директори школа повремено ангажовали у настави, али само као замену колегиница које су биле на породиљском.

- Чим би се оне вратиле на посао, мене би слали кући. Бројне моје колеге, професори историје, али и свих осталих друштвених смерова, такође су без посла. Заиста није јасно ко одржава овакав образовни систем у којем се људи школују за бирое рада - упитао је надлежне Јокић.

Он тврди да је нелогично да се сваке године на факултете у РС уписује на стотине бруцоша на студије друштвених наука, а посла нема ни за оне који су завршили факултет пре 10 година.

- Мој савет младим људима је да уписују занате, који су веома тражени у иностранству. Ако желе да студирају, онда треба да се школују за инжењере. Јер, џаба им дипломе професора, историчара, социолога, психолога кад немају где да раде - рекао је Јокић.

И дипломирани стоматолог Сања Рачић из Бањалуке је без посла дуже од три године. Она је приморана да ради као касирка у једном бањалучком тржном центру.

- Нисам успела да нађем посао у струци, па сам одлучила да се запослим у тржном центру. Надам се да ћу до краја године успети да се запослим у некој од стоматолошких ординација. У супротном, планирам да срећу окушам у Немачкој - каже она.

Забрињавајући податак је и тај да је у БиХ незапослено чак 58 одсто младих, а алармантна је иформација да је од краја рата до данас земљу напустило 150.000 младих који су отишли у свет у потрази за послом и бољим животом.

Извршни директор Удружења економиста "Свот" Саша Грабовац сматра да је проблем у неусклађеном образовном систему са тржиштем рада.

- Млади по завршетку школовања имају само теоријско образовање, а недостају им практична знања и вештине. Проблем је и што послодавци траже људе с радним искуством - каже он.