Гласали бирачи из других држава

ПОДГОРИЦА - Иако је по закону било прописано да бирачко право има сваки пунолетни грађанин који има пребивалиште на територији Црне Горе најмање 24 месеца пре одржавања избора (резиденцијални услов), то се у бројним случајевима није поштовало. "Бијела књига" је препуна примера кршења закона.

Монахињи Сергији (Зорица Тојчић), из манастира Дуге, иако је задовољавала резиденцијални услов, на дан референдума није био дозвољен упис у бирачки списак, нити гласање. Добрили Гојковић и њеним пунолетним кћеркама Гордани и Милени, са Космета, које су становнице Подгорице од 1998. године са личним картама издатим у Подгорици, није био дозвољен упис у бирачки списак, иако су после две године стекле резиденцијални услов. Слађана Војиновић (рођена Глоговац), Српкиња из Херцеговине (Требиње), од 1992. године (14 година) становник Црне Горе, завршила Филозофски факултет у Никшићу 1996. када се удала за Радосава Војиновића, становника и држављанина Црне Горе, мајка двоје деце - црногорских држављана, није, такође, била уписана у бирачки списак.

Ни протојереју-ставрофору др Велибору Џомићу није био дозвољен упис у бирачки списак, иако је до референдума већ живео и радио с породицом осам година у Црној Гори.

- Зато што је од надлежних захтевао упис у бирачки списак свештеника Џомића, координатор Блока за државну заједницу на Цетињу, Слободан Чавор, осуђен је на условну казну затвора од шест месеци, јер је наводно претио да ће напасти службено лице, које врши упис. У истој општини, на Његушима, уписују без резиденцијалног услова, рецимо, Хрвата из Дубровника, извесног Синишу Ђаковића, који ће противзаконито гласати на референдуму - подсећа Јован Маркуш, један од твораца зборника "Бијела књига". - Ту је и пример Љеврије Гаши, која се налазила на бирачком списку АП Косово и Метохија, а која је противзаконито уписана у бирачки списак општине Цетиње, 25. априла 2006. Ову увезену гласачицу ромске припадности власт је "прекрстила" у Љеврија, иако се у гласачкој књизи потпуно читко потписала као Неврија!?

Ових неколико примера довољно говоре, како је на почетку званичног референдумског процеса отпочела дискриминација грађана Црне Горе и пројектована крађа при упису у бирачке спискове. Ако је од доношења Закона о референдуму и Одлуке о расписивању референдума (почетком марта) до краја законског рока за уписивање (почетак маја), новоуписаних гласача било око 22.000, није тешко претпоставити колико је убележено "подобних", а колико "неподобних" референдумских гласача.

Иако је врховни државни тужилац уредно обавештен о овим незаконитостима од Блока за државну заједницу, до данас, међутим, није познато да је неко за кршење закона и одговарао.

Сутра: И умрли на гласању