Врањина сад дели вернике

ДРЕВНИ манастир Врањина на Скадарском језеру, после обнове биће, ако Бог да, враћен Јерусалимској цркви. То сам обећао јерусалимском патријарху Теофилу.

Ову поруку, која је изазвала и реаговања, упутио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије прошле недеље у беседи на васкршњој литургији. И образложио је:

- Од времена Стефана Првовенчанога, манастир Врањина је био метох Гроба Господњег у Јерусалиму. И за време Никона Јерусалимца, великог и даровитог духовника, као и духовника Јелене Балшић.

Публициста и историчар, који се дуго бави Црквом, Јован Маркуш, истиче да је на основу повеље цара Душана из 1348. Врањина постала метох манастира Светих архангела из Јерусалима, а 1468. се као проигуман помиње старац Никон Јерусалимац, духовник кћерке светог кнеза Лазара и супруге Ђурађа II Стратимировића, Јелене Балшић.

- Старац Никон Јерусалимац познат је и као знаменити средњовековни писац чувених духовних, писаних споменика Шестоднева и Горичког зборника - каже Маркуш. - Дуго времена манастир Врањину насељавали су и калуђери са синаја, такозвани синаити, који су са собом донели и свој Синајски типик монашког тиховатељског, то јест исихастичког живота.

Маркуш даље објашњава да је на путу премештања Зетске митрополије са Михољске Превлаке код Тивта, једно време на Врањини столовао и зетски митрополит. У средњем веку Врањина је била један од најбогатијих манастира у читавој Српској цркви. Имао је, подвлачи Маркуш, у то златно доба наше историје у свом саставу три манастирска храма, пуно помоћних манастирских зграда, огромна имања, као и читава села у свом поседу - Годиње, Орахово, Плавницу, Брчеле и друга. Најстарији и централни средњовековни храм био је посвећен преносу светих моштију Светог Николе. Млађи храм, такође из 13. века, који се налазио нешто ниже од главног храма, највероватније је био посвећен Пресветој Богородици. Најмлађи и по димензијама најмањи средњовековни храм, посвећен Светом Сави Немањићу, саграђен је у 14. веку и око њега се простирало велико монашко гробље. Остаци тог храма данас се могу назрети у хладу старих кошћела, које чувају мир и освештаност овог места.

Историчар Татјана Пејовић у свом раду "Врањина" 1995. године пише "да је Врањина за време цара Душана постала филијала манастира Светих архангела у Јерусалиму".

На порталу "Принцип" у Подгорици, после изјаве митрополита Амфилохија, појавио се непотписан текст у ком, између осталог стоји да је она међу верним народом изазвала и малу збуњеност и изненађење, с обзиром на то да је "познато да је манастир Врањина задужбина Немањића из 13. века, те да се у оснивачкој повељи Светога Саве Немањића ни у једној речи не помиње Јерусалимска патријаршија, нити њена тобожња надлежност над српским, светосавским и немањићким манастиром Врањина."

- Чудно је да владика Амфилохије заборавља да ниједан епископ СПЦ нема право да лично и у своје име обећава и даје имовину наше Свете цркве, било коме па ни јерусалимском патријарху Теофилу III - пише овај портал. - Надамо се да је изјава и јавно дато обећање Његовог високопреосвештенства о поклањању српског, светосавског манастира Врањина, последица благодатне еуфоричности због васкршњих празника и да није плод митрополитове жеље за самосталним и аутокефалним одлучивањем за сва црквена питања у Црној Гори.