Коментар: Мило

ЦРНОГОРСКИ премијер Мило Ђукановић забележио је овога пута најтежу победу у својој политичкој каријери. Кроз иглене уши. И то над опозицијом и својим дојучерашњим коалиционим партнером Социјалдемократском партијом, са којом је у политичком браку готово две и по деценије, што га легитимише као јединог владара у Европи са толиким стажом у фотељи.

Ђукановић са својом ДПС, нема дилеме, безброј пута се налазио на разним искушењима, али никада у толиком шкрипцу. Прагматичним потезима, али и изборним егзибицијама, био је готово недодирљив. Све до четвртка увече, када је преживео пад захваљујући "инфузији" коју су му дала два прелетача из СДП, којој је Ђукановић отео две министарске фотеље, и три посланика Позитивне Црне Горе, који су у парламент ушли заговарајући "трећи пут" и оштру борбу против власти, корупције, изборних крађа, непотизма...

После онога што су му спочитали опозиционари, који су га подсећали на "болећивост" према најближој родбини, пријатељима и белосветским протувама, а посебно његов дојучерашњи ослонац "задужен" за демонизацију Срба и СПЦ у Црној Гори - Ранко Кривокапић, који је говорио и о изборним крађама Ђукановића и ДПС, звезда Мила Бритве је, чини се, на заласку.

Јер, премијер је безброј пута био сатеран не у "конопце", већ у сам угао. Најстарији посматрачи црногорске политичке сцене не памте када је господар био у таквој дефанзиви. Толикој, да је чак предложио опозицији неколико министарских места и место потпредседника Владе?! Очигледно да то није био његов демократски уступак, већ гола борба да политички преживи. Но, избори ће сигурно доћи и видеће се да ли ће Мило опет бити "мачка" са девет живота.