Пробудио веру, обновио монаштво

НАЈБЛИЖИ духовни сродник Светог Петра Цетињског и Петра Другог Петровића Његоша, митрополит Амфилохије, ових дана броји тридесет година архијерејске и 25 митрополитске службе у Митрополији црногорско-приморској.

Када се из Баната вратио у родну Црну Гору и стао на парче земље његове Мораче, пробудио је уснули православни народ, подигао га на ноге и вратио прадедовској вери. Од тада до данас, највише његовим заслугама, долази до процвата православља. За то време обновљена су или изграђена 652 црквена здања, број свештеника и монаха Митрополије се умножио, а до најудаљенијих црногорских забити чује се црквено звоно, које сабира вернике.

Крипта Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици била је тесна да прими све који су желели да дају допринос обележавању овог јубилеја, присуствујући духовној академији.

- Нека Господ нашем митрополиту да снаге да и даље часно, свето и плодоносно носи бреме своје архијерејске службе у Црној Гори, нека носи на својим плећима свој народ и Црну Гору - поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Свечану беседу изговорио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је рекао да само спомињање имена Амфилохије у минулих тридесет година никога није остављало равнодушним, од оних који га истински воле до оних који га не воле.

- Митрополитов први избор био је да учи богословске школе. Стога пред нама стоји тако сложена личност, интелектуално снажна, дубоког проживљеног богословља, велике ширине и безграничног човекољубља. Митрополитов други избор било је монаштво. Инспирисан својим старцем Пајсијем Светогорским и Јустином Ћелијским, он постаје истински монах, послушан у свему Христу и Цркви. Зато, кад год кажемо његово име, Амфилохије - као да смо изговорили реч монах - навео је у свом обраћању владика Григорије. - Црна Гора је у последње две деценије у сусрету и сукобу са морачким пророком Амфилохијем и то је најочитији доказ да народ и Црква потребују пророчку реч. Та реч је често неразумљива и болна, али лековита. Да није тако, зар би црногорски манастири данас били пуни живота и молитве, зар би у Црној Гори било толико дивних свештеника и верника.

ПРЕДОДРЕЂЕН ЗА ПОПА

Испричао је једном митрополит Амфилохије о свом првом доласку у манастир Острог:

- То је било, када је моја мајка Милева 1937, носећи мене испод свог срца, стигла у неко доба, ту преноћила, причестила се, а потом се вратила кући. Тада ју је срео мој деда Радисав и рекао јој: "Невеста, ако то што носиш под срцем буде мушко, то ће бити мој поп, јер одавно код Радовића није било попова." То је моја мајка запамтила и кад сам завршио факултет, питала ме где ћу након тога, а ја јој кажем да идем у калуђере - присетио се владика.