Словенија: Више од 90 одсто грађана подржава став Церара о арбитражи

Заплет, који се догодио након објављивања компромитованих транскрипта из Арбитражног суда, словеначки званичници и медији називају обавештајно-шпијунском афером, а 90 одсто словеначких грађана подржава став премијера Мирослава Церара да арбитражни спор треба наставити.

Према анкети коју је објавио љубљански Дневник, за наставак арбитраже, након што је Хрватска одлучила да иступили из споразума, изјаснило се 91,7 одсто грађана, а против је 5,4 одсто.

Анкетирани грађани су прилично подељени око тога ко је одговоран за аферу - 49 одсто њих сматра, наиме, да је за аферу крива хрватска обавештајна служба, док 43 одсто криви прислушкиване особе.

Након што је Хрватска одлучила да иступи из арбитражног спора, премијер Зоран Милановић позвао словеначког колегу Миру Церара на састанак, у Хрватској И Словенији, како би размотрили могућност изношење граничног спора у Пиранском заливу пред неки други међународни форум.

Церар је Милановићу отписао да ће се радо састати са њим, али тек када арбитражни спор буде кончан, те додао да је потез Хрватске “вредан жаљења”.

Милановић је медијима у Загребу, коментаришући такав одговор, признао да је био спреман да оде у Словенију, али да је словеначка страна на то не пристаје.

Словеначки председник Борут Пахор поручио је званичном Загребу да арбитражни споразум нема алтернативу, што је и став Европске комисије.

Хрватска влада је у четвртак покренула поступак за престанак Споразума о Арбитражи из 2009. због, како је објашњено, тога што је словеначка странака повредила документ којим је договорен начин одређивања копнене и морске границе.

Скандал је избио након открића да су се словеначки судија у арбитражи Јернеј Секолец и заступница Министарства спољних послова Словеније Симона Дреник договарали о изношењу докумената у лобирању код других арбиражних судија.

Постоје и теорије да су у скандал уплетене старе “удбашке” структуре у обема државама. Словенци, међутм, сматрају да је скандал дело хрватских обавештајних служби.

У Љубљани се верује да је скандал са илегалним прислушкивањем званичника Арбитражног суда намерно изазвала Хрватска како би компромитовала споразум и гранично решење које би требало да буде објављено до краје године.

Сматра се, наиме, да је очито да то решење није било у корист Хрватске, пренели су словеначки медији.

У прилог томе је говорио блиски сарадник председника Словеније Матјаж Немец, који је као блиски сарадник тадашњег словеначког премијера 2009. сарађивао на изради арбитражног документа.

Немец је за Словеначку ТВ рекао да је хрватски покушај рушења арбитражног споразума, у који је уложено много напора, унапред помно планиран.

Према његовим речима, на то указује чињеница да је афера планирана у време када више није било могуће пресудно утицати на број словеначких туриста у Хрватској.

Поменуо је да је, према званчним подацима, број словеначких туриста у Хрватској ове године повећан за 10 одсто у односу на прошлу годину.

То се, каже, сигурно не би догодило да је афера обелодањена у априлу или мају.

Немец се залаже за, како је рекао, дипломатску смиреност у односима с Хрватском, али је и упозорио да у хрватској политици још делују људи који вуку траума из 90-их, који реагују емоционално, а не рационално.

У делу медија се, међутим, сматра да Хрватска у словеначком министарству спољних послова има "дубоко грло" које јој открива тајне информације, али и оних који хвале министра спољних послова Карла Ерјавеца И хвале његов “одличан маневар” постигнут јавним сугестијама да Арбитражни суд не би требало да чека са објавом одлуке због хрватских парламентарних избора.

Познаваоци хрватске и словеначке обавештајне сцене, међуитм, сматрају да Загреб нема службу која би могла тако вешто да прислушкује Секолеца и Дреникову, те верују да је Хрватска тај посао препустила неким од “великих сила”.