Цетиње: Владике коначно нашлe мир

ЦЕТИЊЕ - Земни остаци 23 митрополита зетска и црногорска после 29 година почиваће у заједничкој гробници код олтарских двери цркве Цетињског манастира на Ћипуру. Нису инхумирани тајно, као што је био случај с господарем Црне Горе Иваном Црнојевићем кога је држава, без црквеног обреда, сахранила 12. новембра 2010. већ јавно уз свету заупокојену литургију и парастос који су служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и архиепископ михаловско-кошицки Православне цркве чешких и словачких земаља Георгије са свештенством.

Средином осамдесетих година у археолошким ископавањима на овом локалитету извађене су кости ових митрополита и све до пре три месеца није се знало где су похрањене. То се догодило захваљујући допису од 15. марта, који је упутио Митрополији црногорско-приморској академик Павле Пејовић, директор Народног музеја Црне Горе.

- Када људи забораве кости предака и кад их оскрнаве, онда знајте да ће такви људи и народи убијати и браћу своју и оце своје. Живели смо у једном времену таквом, богоубилачком, оцеубилачком и братоубилачком. Немојте се онда чудити што су и ове кости, извађене у археолошким истраживањима, биле заборављене и убијене, деценијама сакривене негде у неком ходнику дворца краља Николе - рекао је митрополит Амфилохије.

У време од саздања старог Цетињског манастира на Ћипуру 1484. до разарања 1692. у њему је, по постојећем каталогу - диптиху, столовало 25 митрополита. Сасвим је извесно да је у оквиру старог манастира сахрањено 23. Не постоје материјални докази, као ни било какво народно предање, да су сахрањени негде друго. Зна се да је митрополит Рувим Трећи сахрањен у манастиру Горњи Брчели, а митрополит Сава у манастиру Добрска ћелија.

КАД JЕ КАМЕН ВАЖНИJИ ОД ГРОБА

Митрополија црногорско-приморска је више пута покретала питање враћања земних остатака Ивана Црнојевића, који су од ње преузети уз писану гаранцију државних органа.

- У ком подруму цетињске општине деценију држите давно извађене кости, па су кустоси приморани да обмањују народ како је похрањен на Ћипуру испод плоче са његовим именом? Зар смо до тог дна нечовечности доспели да је за вас важније да ли је неки калуђер уградио по неки камен не по вашем укусу неголи светиња људске кости и гроба? Ако је и од обезбоженог нихилизма и антихуманизма, много је! - стајало је у писму Амфилохија директору републичког Завода за заштиту споменика културе.