Легализација викендица у 120 рата

Грађани Србије, али и других земаља, чије се куће и викендице у Црној Гори третирају као дивљи објекти, имаће (не)предвиђене трошкове око њихове легализације. Такође и црногорски држављани који су градили без грађевинске дозволе.

“Дивљака” је у Црној Гори, нарочито у њеном приморском делу, много. Недавно су локални медији објавили, истина незваничне податке по којима та цифра званично износи 41.530 објеката, док и сама власт незванично сматра да их је око 100.000. Ради се о објектима који су настајали деценијама уназад, највише у периоду од седамдесетих до краја деведесетих година. И опет понајвише у последњој деценији минулог века. Понајвише бесправне градње је било на крајњем југу, у Бару и Улцињу, али се на своју руку зидало и дуж будванске ривијере и широм Боке которске, као и у ширем рејону Подгорице. Према такође незваничним подацима у Црној Гори постоји више од 20.000 нелегализованих кућа чији су власници држављани Србије.

По речима Марка Чановића, генералног директора Директората за развој становања, велика разлика између званично пребројаних “дивљака” и стварног стања постоји и због тога што су бројне куће и станови дозидани, такође без дозволе, што није баш прецизно евидентирано. Постоји наиме дозвола за објекат од рецимо 150 квадрата, а газда га је без папира и без плаћања комуналних накнада повећао за 100, 200 па и 500 метара квадратних. Но и градња и доградња ће након што се утврди прецизно колико је ко саградио бесправно, биће наплаћена кроз комуналне таксе, које су иначе доста високе, посебно на југу Црне Горе.

Како истичу у општинама црногорског приморја, Подгорици и другде, дивље градње је последњих година много мање. Од 2008. године зидање без папира је кривично дело, па се мало ко одлучује да уђе у авантуру звану дивља градња.

Како решити проблем?

То, кажу у црногорској влади, може само - закон. И то закон о легализацији чији предлог је углавном начињен, али који се “дограђује” у влади још од 2012. године.

- Коначну реч даје црногорски парламент и све општине жељно ишчекују како ће гласати посланици и позиције и опозиције, казао је овог пролећа Ђуро Караникић, секретар Секретаријата за уређење простора у општини Бар, за коју се сматра званично да има више од 5.000 викендица, највише у рејону Добрих вода, али и у Сутомору, и другде.

Када се усвоји закон у Скупштини, најпре ће бити утврђен тачан број дивљих објеката. То ће посебно омогућити 3Д ортофото снимак, који већ најављују у Министарству одрживог развоја. Пошто се он преклопи са катастарским подлогама и плановима, добиће се “Црна Гора на длану”.

Потом следи легализација. Да би се добили потребни папири, и некретнине увеле у катастарске и друге књиге, власници ће морати да одреше кесу и плате комуналије за саграђени простор.

Они с којима смо разговарали на ову тему, без обзира на то јесу ли у власти или опозицији, сматрају да пре легализовања треба утврдити ко је подизао кров над главом, а ко је зидао ради профита. Ових других је приличан број. Ради се о целим зградама са становима за тржиште, који су познати и непознати бизнисмени градили без дозвола, и продали за скупе паре. Добар део оних који су купили станове у таквим зградама ни данас нису укњижени на свој простор јер је цела зграда грађена, или дограђена без папира. Биће прецизно утврђено која ће сума бити одређена за власнике дивљих викендица. Свакако да ће и њихова величина одредити износ накнаде који ће се уплаћивати локалним управама.

Према предлогу закона који се већ три године “крчка” у владиним органима, порез ће бити плаћан у - ратама. Викендаши ће, уколико се овакав предлог усвоји у Скупштини Црне Горе, моћи да своје комуналне обавезе плате у најмање 120 рата, док ће они који стално живе у нелегално саграђеним објектима то моћи да ураде у чак 240 једнаких рата. Рок ће, дакле бити десет и двадесет година.

СОЛИТЕРИ

Један од проблема црногорског приморја, посебно будванске ривијере, јесте енормна градња. Најчешће с дозволама, али - проблематична. Инес Мрдовић из НВО МАНС упозорава да се увелико подижу солитери на “пјени од мора” са по 12-13 спратова. Има их и са више етажа и бетон увелико “гута” зелене површине. Марина Зец Медин каже да у последње време солитери мењају изглед Петровца, нарушавају јединствену природу, штрче у небо. Она више не шета градском ривом, јер каже, то сада није Петровац у који су радо долазили туристи са разних страна.

Још горе је у Будви. Међу онима који су легално градили још има оних који нису платили комуналије за зграде.