Никшић: Следимо дух витеза Благоја

НИКШИЋ - Вратило је чувено братство Крушића све сабране пријатеље и поштоваоце српских јунака из времена Великог рата у то тешко доба пре једног века одајући пошту својим славним прецима, међу којима се налази и њихов витез Благоје Мићков из бањског села Приградина.

Одавно у Парохијском дому није било достојанственијег скупа, који су обележиле гусле Славка Горановића и бритке беседе свештеника Слободана Јокића, Драгутина Драге Перовића, др Зорана Лакића, др Будимира Алексића, Ђура Радовог Кривокапића, Божа Ђурановића, Драга Паповића и Чеда Баћовића, уз сјајни наступ глумаца Спасоја Томића, Марка Ковачевића, Филипа Вучића и Уроша Радовића.

- Ово вече најлепши је показатељ како се не заборављају славни преци - истакао је архијерејски намесник никшићки Слободан Јокић, благословећи скуп.

Благоје Крушић је био учесник балканских, Првог и Другог светског рата. Шест година је комитовао у одреду чувеног војводе Воје Танкосића, а потом у славном „Гвозденом пуку“, учествујући у биткама код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Пишкопеје, до Солунског фронта и Кајмакчалана. У марту 1917. на положају код Црне Реке Александар Карађорђевић је, у присуству Живојина Мишића, са груди скинуо Карађорђеву звезду и за показано јунаштво дао је Крушићу, а француски генерал Гиоме му је уручио војну медаљу.

Његове груди красила су и друга највећа ратна одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије: сребрна и златна медаља за храброст, руски Георгијев крст, две медаље с ликом Обилића и све четири споменице из ратова 1912-1918, међу њима и „албанске“.

Крушића су убили припадници Озне 17. августа 1944. у селу Горња Топоница код Ниша. Био је жртва политичког прогона који је вршила државна власт над политичким неистомишљеницима.

- Ово је сећање на све славне претке, који су пали на бранику вере и отаџбине, а не само нашег Благоја с којим се цело братство поноси - рекао је протојереј-ставрофор Драган Крушић, који годинама истражује мученичку смрт великог јунака и трага за његовим гробом и костима.

За професора др Зорана Лакића, Крушић је био један у низу незнаних јунака, који то више није, док Ђуро Кривокапић каже да се Благоје родио када је мајци отаџбини био најпотребнији. Драгутин Перовић га је осликао као српског витеза, а Чедо Баћовић поручио да је он одавно засео на катедри чојства и јунаштва:

- Његова мученичка смрт је чин античке драме.

ГЛАВА И ГРУДИ

Благоје Крушић имао је више на глави и на грудима него они који су га убили на правди Бога и у глави и у грудима. Благо Теби Благоје Крушићу! Смилуј се на твоје убице „које нису знале шта раде“ - записао је академик Матија Бећковић.