Јанко Јововић: Гаврило Принцип је светац!

ПОДГОРИЦА - У предвечерје обележавања стогодишњице Првог светског рата Црногорци сагледавају две Црне Горе, ону српску из времена монархије 1914. и данашњу која то није. Краљевини су Србија и Русија биле савезнице, док овој данашњој са позиције актуелне власти они су геополитичкинепријатељи, а Аустрија, Немачка и Хрватска пријатељи.

Међутим, режим никада није дао одговор која су то доброчинства направили подловћенској држави Беч, Берлин и Загреб у прошлости и данас. Песник Ранко Јововић, један од водећих српских интелектуалаца у Црној Гори, тешко подноси ово ново време и пита се којим то путем иде „српска Спарта“?

- Мени је већ дојадило да се бавим овом моралном сиротињом, која ево, не годинама, но вековима млати по пониженој Црној Гори. У оваквом животу, може се рећи, срамотном животу - године су векови. Воле ови бедни, црни, кукавички остаци коминтерне да газе по свему што је српска историја и српски дух. Страшно је гледати шта се ради. Овакве власти, која не поштује ни своје претке, никад није било колико се ја сећам, а сећам се дубоко. Не славе они ништа, сем своју власт, свој опстанак. Не знају они ни ко је Његош, ни ко је Свети Петар, ни ко је Марко Миљанов... не знају, нису ни чули за славне српске војводе Карађорђа, Мишића, Степановића... Мрзе све што их подсећа на српску и руску победу у Првом светском рату, јер су ропске душе, заљубљене у хрватски кич... Мисле, да су Хрвати господа у лепим оделима, све у манирима бечким, мисле, осећају сељачине градске, малоградске - да су Срби и Руси само горди ратници.

* Влада Црне Горе је формирала одбор за обележавање века од Првог светског рата у коме нема ниједног Србина. Због чега?

- Имају они доста такозваних историчара који ће насрнути на српску борбу, на моју Албанску споменицу, коју једнако носим у својим сновимапробијајући се кроз непријатељске литице до Крфа, до Сунца, до мученичке свете победе. Док су ови, ове приземне силеџије на власти, нема среће, ако среће има на овом свету који полако издише у демократским рукама америчких убица...

* Вредносни системи које данас баштини власт у Подгорици, с једне, и СПЦ и српска интелигенција у Црној Гори, с друге стране, далеко су као небо и земља.

- Под кровом ове Црне Горе нема много места, нити за Српску православну цркву, која је вековима рађала и стварала Црну Гору, нити за нас чији су преци ратовали и гинули и сањали високу, етичку, његошевску Црну Гору. Кад је видим како се савија у рукама ових ништавила... Кад је видим боље да ослепим, али дух мој све види. Кад се ослободе нека дођу, међу слободан свет. Они су, нови варвари, они су неслобода.

* Покушава се направити ревизија историјских догађаја па и Првог светског рата. За Србе ће Гаврило Принцип остати националиста

и патриота, а за друге терориста.

- Гаврило Принцип је икона слободних, он је светац, а они су несрећа људског рода.Да нема Гаврила не би било ни наше борбе за правду, не би било ни наших уклетих, али победничких бојева.Гаврило Принцип је рођен и одрастао и мислио и деловао у „Горском вијенцу“. Он је једнако и вождов борац и народни светац. Он је и велики учитељ.

* Колико се данашња Црна Гора одужила Његошу?

- Песници су говорили о Његошу, био сам и ја међу њима. Песници. Кад кажем песници Његошу, мислим на српске песнике, а сви су ваљани српски песници - песници човечанства.

* Једном приликом сте за „Новости“ изјавили - да је било среће не бисте били песник него гангстер!

- Да, боље би било, да сам онда са мојим београдским пријатељима, студентима, отишао у Париз, можда бих нешто направио у француском подземљу, али, авај, тако је мислио и Жак Превер долазећи у Париз, па је био оно за што га је Бог родио - песник. Мене је, изгледа Бог родио да пишем поезију и да се мучим међу овим робијашима без духа и морала. Како је оно рекао Бранко Ћопић - збогом лепи и страшни животе. Мене Господ још не зове, не помера, ћути, ћутим и ја и помало очајавам у овој мутној заробљеној робијашници... Али биће боље мада се ја никад нисам бољем надао. Добро је док осећам земљу, црну земљу у којој дишу моји најближи и моји свети и моји будући...