Без договора о Филермоси

Иако је пре више од годину дана на Цетињу презентован грандиозан пројекат адаптације пећине изнад Цетињског манастира како би у њу била смештена једна од највећих хришћанских реликвија икона Филермоса, пре неколико дана појавио се захтев амбасадора малтешких витезова Енрика Тућила, који се састао са црногорским званичницима, да се изгради „скроман сакрални објекат у коме би икона била изложена“.

Овакав захтев је тим чуднији јер је Суверени Малтешки ред раније у неколико наврата изразио незадовољство излагањем иконе Филермосе, заштитнице њиховог реда, у Националном музеју. Они су сматрали да то прилично умањује њен значај и валоризацију, и да је у капели у којој је сада смештена, без туристичко-религијског и културолошког ефекта.

Разлог више јесте и чињеница да у свету готово не постоји случај да је икона, која је истовремено и реликвија, изложена као музејски експонат и то у саставу уметничке галерије.

Антон Збутега, црногорски амбасадор при Светој столици и припадник Малтешког реда, рекао је приликом презентације будућег изложбеног простора у пећини да је то „решење најбоље јер се сама икона није могла поверити ниједној црквеној заједници, јер би то изазвало револт оне друге“. Иако је тада најављено да се Филермоса могла „преселити“ у адаптирану пећину већ за годину, ова прича као да је - потпуно заборављена. При томе је у истражне радове и пројекат уложено неколико стотина хиљада евра. У том светлу, изјава малтешког амбасадора Тућила о неком „скромном изложбеном објекту“ изазива, у најмању руку, недоумице око судбине чудотворне иконе. Нарочито ако се зна да Малтешки ред не крије да жели поново у свом поседу ову светињу, и да при томе ни векови не играју улогу.

Икона Богородице Филермосе једна је од најзначајнијих хришћанских чудотворних реликвија, некадашња заштитница острва Родоса и Сувереног војног Малтешког реда. Филермоса се сматра најстаријом сачуваном сликом мајке Христове и наводно ју је насликао сам Јеванђелиста Лука у јерусалиму, према живом моделу. Нјена историја је записана тек од 11. века, када су је Јовановци донели на Родос на брдо Филермо.

Икона Филермоса са Родоса је 1522. године због турске окупације пренесена у Италију, у Месину и Бари, а затим 1530. у Ницу у Француској. Када су Малтешки витезови са шпанским краљем Карлом Петим направили договор око свог новог седишта, икона Филермоса је смештена на Малти, у Ла Валети, од 1530. до 1798. године. По Наполеоновој окупацији Малте његови војници су скинули све драгоцености са иконе Богородице Филермосе. Икона са малтешким витезовима стиже у Русију, где руски цар Павле Први постаје заштитник малтешких витезова. У том периоду икона добија нову златну ризу и додатно је украшена скупоценим дијамантима, сафирима и рубинима.

Из царске Русије, после Октобарске револуције 1917. године, Филермоса у „збегу“ доспева у Данску, а десет година касније на Двор у Београд где је била до априла 1941. године.

У Митрополији црногорско-проморској на најновије сугестије везане за Филермосу немају коментар, осим свог ранијег става - да је Митрополија једини легитимни власник ове светиње. Из Митрополије су раније упозорили и да никада неће прихватити злоупотребу и профанисање иконе Филермосе.

- После ове најновије апсурдне комбинације за здраву људску памет, постаје нам потпуно јасно да је обједињавање светиња у храму Цетињског манастира једино здраво и трезвено решење - навели су из Митрополије поводом намере да се адаптира пећина.