Коментар: Обрт

САМО су обрти стални у животу турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Ниједан, ипак, није раван оном који се догодио за само неколико сати, у ноћи између петка и суботе, на тананом луку моста на Босфору.

Војни пуч намеран да турског председника пресели из велелепне палате у Анкари право у историју, донео је обрт као ниједан сличан покушај пре тога. Крвавији од свих претходних, овај пуч “удахнуо” је нови живот управо својој главној мети.

Чинило се да је у 62. години Ердоган, који је прошао пут од сиромаштва на обали Црног мора до здања у Анкари, 30 пута већег од Беле куће, већ тешко уздрман, и изнутра, и споља. У земљи су га ломили корупционашки скандали сарадника, обрачуни с противницима, терористички напади, а споља све компликованији односи са Вашингтоном, Москвом, Бриселом, ривалима у региону.

Обрт који је донео фијаско војног пуча, спремно је дочекао Ердоган. Од младости борбен, некадашњи политички аутсајдер, вичан да губитке претвара у победе, он је, у драматичној ноћи, посегао за главним упориштем, својим гласачима. Не прежући од обрта, анимирао их је, уз помоћ, њему дотад “омражених”, друштвених мрежа.

У ноћи када је стабилност Турске постала највећи залог, обрт је стигао и из водећих светских престоница, које су дале подршку демократски изабраном председнику. Ердоган је то преточио у смештање иза решетака хиљада противника и захтев Вашингтону да Анкари изручи првог међу њима, некадашњег пријатеља Фетулаха Гулена.

Обрт на мосту на Босфору, међутим, није начинио и кључни преокрет спајања дубоких подела. Ердоганова “чврста песница” могла би да се окрене у обрнутом смеру.