Млади виде неправду

У ОБРАСЦИМА гласања на обе стране Атлантика примећује се феномен: млади гласају упадљиво другачије него њихови родитељи... Постоје добри разлози за то. Живот се променио и старима и младима. Али различите су им и прошлост и перспектива.

На пример, Хладни рат је био завршен пре рођења неких од данашњих младих људи, или бар пре него што су одрасли. Реч социјализам за њих нема значење које је имала за њихове родитеље. Њима је социјализам друштво засновано на општем добру - где људи брину о другим људима и средини у којој живе. Они знају да је у прошлости било промашених експеримената под тим називом, али то не значи да нови, другачији експерименти неће успети.

Старији Американци и Европљани из више средње класе имали су добар живот. Када су ступили на тржиште рада, чекали су их добро плаћени послови. Питање које су себи постављали било је шта желе да раде, а не колико дуго ће морати да живе са родитељима пре него што добију посао који ће им омогућити да се одселе и осамостале. Припадници старије генерације су очекивали да ће наћи стални посао, да ће као млади ступити у брак, купити кућу - можда и викендицу - и да их на крају чека извесна пензија. Све у свему, очекивали су да ће бити имућнији од својих родитеља.

Мада за припаднике данашње старије генерације није баш све ишло глатко, њихова очекивања су се углавном испунила. Можда су имали већу добит од својих кућа него од свога рада. То им је сигурно било чудно, али су прихватили поклон наших спекулативних тржишта и себи приписали заслугу за то што су куповали на правом месту и у право време.

Очекивања данашњих младих људи сасвим су супротна. Они се суочавају са неизвесношћу запослења. Многи млади људи с факултетском дипломом чекаће месецима пре него што нађу посао - често ће имати више неплаћених стажирања у више фирми. И сматраће се срећницима за разлику од сиромашнијих вршњака, који су можда имали бољи успех у школи, али не могу себи да дозволе годину или две без прихода и немају потребне везе које ће им омогућити стажирање.

Данашњи млади људи са дипломом оптерећени су дугом - што су сиромашнији, то више дугују. Зато се не питају шта би волели да раде, већ који посао ће им омогућити да отплате школарину... За њих је куповина куће далеки сан. То значи да млади људи не размишљају о пензији. И боље је што је тако: када би размишљали о томе, уплашили би се од тога колико морају да уштеде како би у старости себи обезбедили пристојан живот...

Укратко, данашњи млади људи виде свет кроз наочаре међугенерацијске неправде.

(Social-Europe)