Душан Пророковић: Крај бајке Ангеле Меркел

20. 12. 2014. у 22:48

Да ли ће Ангела Меркел бити највећа жртва сукоба САД и Русије у Украјини?

ДА ли ће Ангела Меркел бити највећа жртва сукоба САД и Русије у Украјини?

У последњем кварталу 2014. украјински конфликт је постао најважнија тема немачке унутрашње политике. Још у децембру 2013. године један број аналитичара је упозорио како Немачка поново „улази у историју на погрешна врата“. Од самог почетка је било више него јасно да ескалација кризе не одговара нити ЕУ, нити Русији. И ЕУ и Русији је било у интересу да се даље развијају билатерални трговински, енергетски, научно-технолошки и други односи. Од тога би користи имале обе стране.

Али, онда су се умешале САД. И: Немачка, као кључна држава ЕУ, нашла се пред избором. Или, тачније речено: Ангела Меркел се нашла пред избором!

Све популарнија представница опозиције Сара Вагенкнехт је током последње расправе у Бундестагу којој је присутвовала и Меркелова, одржала предавање немачкој канцеларки. Том приликом је оптужила да за њу „постоји нешто што је важније од интереса немачког бизниса. То су интереси америчке владе и америчког бизниса“.

А затим и додала:

Ви сте, госпођо Меркел, у свом сиднејском говору страшно негодовали што и 25 година након пада Берлинског зида опстају размишљања у категоријама сфера утицаја која бришу ноге о међународно право. Тим поводом желим да вас питам: где ви, госпођо Меркел, уопште живите? Где сте, уосталом, живели током протеклих четврт века? Где сте били када су САД газиле међународно право у Ираку, да би своју сферу утицаја прошириле и на ирачку нафту? Где сте били када је бомбардована Либија? Где сте били када је наоружавана сиријска опозиција, укључујући и данашњу Исламску државу? Зар је све то било у складу са међународним правом? Ви сте сатерали Немачку у ново издање хладног рата са Русијом, водите бесмислени економски рат који наноси штету пре свега немачкој и европској економији. Престаните да се играте ватром!“

Заправо, Сара Вагенкнехт је само без увијања и директније него што то други политичари, привредници и новинари чине, отворила питање досадашњег немачког постављања и штете која се због тога трпи.

Последњи ударац Меркеловој је најава Владимира Путина да се изградња „Јужног тока“ до даљег одлаже, те да ће нови гасовод за великим подземним складиштем ићи преко Турске. Уместо немачких инвеститора у велики гасни бизнис у југоисточној Европи, сада улазе турски, услед чега треба очекивати и слабљење немачког утицаја у овом делу света.

Уколико овим путем настави Немачка, за ЕУ и неће бити другог избора осим да потпише споразум о трансатлантском трговинском партнерству, уз све услове које су поставиле САД. У крајњој линији, то ће довести до дугорочне економске стагнације и политичке периферизације ЕУ, која ће у сваком погледу постајати све зависнија од САД.

Од доласка на чело немачке владе новембра 2005. године Ангела Меркел је неколико пута проглашавана у разним анкетама за „лидера године“, „најмоћнију жену на свету“, „најуспешнијег политичара“, али се данас испоставља да су све те похвале, могуће, биле и претеране.

Меркелова је успешно водила Немачку не храбрим и одлучним реформским потезима, какве је на пример предузео Дејвид Камерон, већ управо нечињењем било каквих радикалних резова. Она је пустила годинама стваран систем да настави да функционише по инерцији, користећи снагу немачког капитала и политичке инструменте ЕУ за јачање сопствене позиције.

Украјинска криза је била тренутак када је морала да „пресече“ и направи радикалан заокрет. Када је морала да каже да и Немачка и ЕУ имају своје стратешке и геополитичке интересе, који се у Украјини не поклапају са интересима САД. Када је требало да одбије улазак у економски рат против Русије. Она то није учинила.

Сада, уколико настави да прати САД, то ће јој донети нови пад рејтинга и све веће проблеме са опозицијом и низом угледних привредника; а после свих изјава које је давала, више не може ни да направи радикалан заокрет ка Москви, јер би то изазвало политички земљотрес. Све су прилике, закаснила је да направи било какво добро решење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Zoran1

20.12.2014. 23:11

Najveca zrtva toga sukoba ce biti narod Evrope i Rusije a mozda i drugih zemalja.

Nikola

20.12.2014. 23:38

Totalan krah ja bih rekao. Imala je sansu da sa otkrivanjem neobuzdanog spijunirnja SAD ne samo lidera, sto je za ocekivati, nego i svih gradana Nemacke i EU, ukljucujici kradu privrednih tajni, postavi distancu od SAD. Medutim ona je preko svega toga hladno presla i zapocela da dejstvuje protiv nemackih i EU interesa i Rusije. Njena politicka arogancija i kukavicluk je doveo svet pred veliku katastrofu. Svi su izgledi sada da ce ovaj sukob eskalirati i prerasti u veliki rat. Na zalost.

srna

21.12.2014. 01:05

Pa konacno se javila Sara Vagenknecht na rec. Veoma ostroumni politicar, realna, nikada licemerna, istinoljubiva..zena, koju ja veoma cenim. Nema puno njih koji se mogu suprostaviti kanzelarki Merkel, Sara je jedna od nhih, uspesna, savremena zena, koja ako je kritikovala kancelarku, sigurno svaku rec dobro razmisljeno rekla, sigurno je svaka rec na svome mestu !!!Konacno se javila, malo kasno ali bolje kasno nego nikada!!

More

21.12.2014. 10:19

Izvoz Nemačke u Rusiju je ispod3% ukupnog Nemačkog izvoza.Izvoz Slovenije u Rusiju je značajno veći od Srpskog.Eeee moja braćo Srbi, opet smo se za krivu kvaku uhvatili.

Izvoz Nemačke u Rusiju je ispod3%

21.12.2014. 11:57

@More - Zaboravio si da ima gomila nemackih firmi koje rade u Rusiji, a to se ne tretira kao izvoz.