Француска: Тамна страна звезда

ПАРИЗ:

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

МОЖЕ ли уметник да изађе из свог света и примети реалност, и треба ли му судити због тога? Колико су, и да ли су, у том контексту, француски уметници сарађивали с окупатором током Другог светског рата, тема је која ових дана заокупља Французе, после открића до сада непознатих чињеница у веома гледаној ТВ емисији „Сенка сумње“, где су изнети крајње занимљиви елементи биографија познатих имена тога доба, али и послератног периода.

Звезде оног времена, као што су глумци Жан Габен и Арлети, певачи Жозефина Бекер, Едит Пјаф и Морис Шевалије, свестрани сценски уметник Саша Гитри или креаторка Коко Шанел, имали су потпуно различите путеве и схватања окупације, а многи од њих нашли су се на црној листи Покрета отпора.

Када је избила непосредна ратна опасност, практично сви су се повукли из Париза ка југу земље и слободној зони. Немци су, међутим, настојали да Град светлости одржи сјај као витрина одмора и забаве. Зато су им француски уметници били неопходни, а многи од њих су, прихватајући бројне погодности, свесно или несвесно, прихватили ову игру.

Најпознатији Француз у иностранству тога доба, холивудска звезда и борац из Првог светског рата Морис Шевалије је био међу онима који се убрзо после немачке окупације враћају у престоницу. Није крио одушевљеност маршалом Петеном, шефом колаборационистичког режима из Вишија.

Цео Париз био је ратних година преплављен плакатима с ликом младе певачице Едит Пјаф. Доживљавала је своје златно доба. Трошила је новац по кабареима и живела у луксузној јавној кући. Сестра њеног љубавника живела је са шефом злогласне француске тајне полиције. Два пута је певала француским заробљеним официрима у Немачкој. Али, једно време током рата је живела и у Марсељу, где јој је љубавник био Јеврејин пољског порекла, пијаниста Норбер Гланзберг, коме је помогла да се сакрије. После рата је сервирала и причу да је фалсификовањем докумената помогла бекства 147 француских заробљеника из немачких логора. Иако се нико од њих није огласио, ослобођена је свих оптужби.

Можда је најзанимљивији случај креаторке Габријел Коко Шанел, која се заљубила у аташеа немачке амбасаде у Паризу и, испоставиће се, високорангираног агента Гестапоа, Хитлеровог човека од поверења, плавооког и углађеног, десет година млађег барона Ханса Гинтера фон Динклагеа. Тако је успела да задржи свој апартман у хотелу „Риц“, иако је он био претворен у седиште немачког „Луфтвафеа“!

Љубавник је крајем 1943. године шаље у Шпанију с амбициозним задатком да издејствује примирје између Немачке и Енглеске, али Черчил није пристао на ову понуду. Недавно је откривено да је у картотеци Абвера била заведена под псеудонимом „Вестминстер“ и бројем Ф7124, због чега се сматра да је свесно радила за немачку обавештају службу. Замерало јој се и да је хтела преко својих веза да поврати целокупно власништво над „Шанелом“, али су је браћа Вертајмер, Јевреји, предухитрили бегом у САД и продајом фирме, коју су по ослобођењу вратили у свој посед, и коју и данас држе њихови наследници. После рата, била је на саслушању свега два сата, а причало се да је њено ослобађање издејствовао лично Черчил. С Динклагеом је наставила да живи у Швајцарској, где су фотографисани 1949. године.

Било је и другачијих примера. Црна Венера, Жозефина Бекер, Американка која је заволела Француску, од првог дана је била привучена позивима генерала Де Гола. И она је била шпијун, али за рачун своје нове домовине. Њене ноте на турнејама су криле шифроване податке о немачким положајима! Активирала се и као војник на слободној територији у северној Африци, а после рата је наставила с хуманитарним активностима и усвојила дванаесторо деце различитих националности. Одликована је за ратне заслуге.

Њеним путем кренуо је и бард француског глумишта Жан Габен. По капитулацији, скинуо је униформу и преко Марсеља отишао у Холивуд, где га је иронија судбине довела у љубавну везу с чувеном немачком глумицом Марлен Дитрих која му је, кажу, свакодневно спремала француске кулинарске специјалитете. Убрзо је, међутим, кренуо у Њујорк, где се пријавио у добровољце и придружио француском покрету отпора. Тенком је стигао до Париза, а затим, заједно са својом јединицом, све до Хитлеровог „орловог гнезда“ у Берхтесгадену. И он је одликован.

Различитих судбина и животних путева, сви они су наставили после рата да се успешно баве својом професијом.

ЗАТВОР И КУЋНИ ПРИТВОР

САША Гитри, чувени глумац, продуцент и писац, био је током рата веома активан у свом позоришту „Мадлена“, вечеравао у „Максиму“, хвалио се добрим односом с Немцима. За време рата снимио је и пет филмова, а написао је и књигу у којој је величао Петена.

ЉУБАВ, НЕ ПОЛИТИКА

ТАДАШЊА звезда глумишта, Арлети, правог имена Леони Батија, прошла је најгоре, мада јој није зафалила ни длака с главе. Она се током рата страствено заљубила у немачког официра Ханса Јиргена Шеринга. За разлику од Коко Шанел, која је била опрезна и од „свог“ официра увек тражила да буде у цивилу, јавно се с њим приказивала у униформи. Публика јој је зато у окупираном Паризу звиждала на пројекцијама. Бранила се да је њена веза била љубавна, а не политичка. Пресудом је осрамоћена, а забрањено јој је да глуми три године.