Последње речи настрадалог младића: Шта кажете да се убијем сада?

НИКО није попио ни кап алколоха, а несрећни Милан (19) није ни торту појео. Седели смо и причали и онда је М. М. отишао мотором до своје куће у суседну махалу Морич да донесе медаље које је освојио на спортским такмичењима, да се похвали пред друштвом. Нисам ни сањала да је испод јакне заденуо пиштољ. Одједном, видим да се сликају са медаљама и пиштољем, сликао се и Милан. Мислила сам да је играчка. Последње Миланове речи су биле: "Шта кажете да се убијем сада?", а овај дечак што је донео пиштољ у шали му је одговорио: "Немој се убити, убићу те ја догодине". Нико није знао да је у пиштољу остао метак...

Овако је кобну игру, у којој је настрадао њен комшија Милан Здравковић (19), описала Виолета Милошевић из Равне Горе поред Власотинца. Она је у свом дому приредила скромно рођенданско славље свом најмлађем детету, а несрећни Милан дошао је на колаче и сок, јер се дружио са Виолетином најстаријом ћерком.

- Док сам жива прогањаће ме слика Милана како лежи у локви крви. Све се одиграло толико брзо да нисам стигла да реагујем - прича Виолета која је поред свекрве и настрадлог Милана била једини пунолетни сведок немилог догађаја. Милан је са друштвом свратио код њих, враћајући се из шуме где је радио као дрвосеча.

Миланови другови су под стресом, најтеже је М. М., који је донео пиштољ и који потиче из угледне породице.

Његов отац Предраг каже да му је син под седативима, да не може да прича и да му је тешко да се помири са чињеницом да је изгубио друга. Нисмо их затекли кући јер су М. М. одвели лекару.

- Не знам како је узео пиштољ, те вечери нисам био у кући. Могу само рећи да је пиштољ мој и да сам имао дозволу за држање - рекао нам је Предраг.

Миланова мајка Љубинка

Готово пустом Равном Гором проламају се јауци Љубинке Здравковић која је супруга Александра и најстаријег сина Ивана "послала да јој доведу Милана". Породица је тек јуче преузела тело из Завода за судску медицину. Сахраниће га данас на Власотиначком гробљу.

Кућа у којој се догодила трагедија

- Мајчина снага и нада је био. Радио је целог лета као дрвосеча, хтео је да заради новац да полаже возачки испит. Нисмо могли то да му пружимо, јер живимо од инвалиднине најстаријег сина, десет хиљада динара месечно. Милан је завршио само осмољетку и од тада ради као дрвосеча. Мучио се по 12 сати дневно за две хиљаде динара, неутешна је мајка Љубинка. - Стално ми је говорио: "Немој се секирати, Бине, оженићу се ја па ће те снаја одменити у пословима". Када сам ујутру пред вратима угледала полицију знала сам да му се нешто лоше десило, мислила сам да је страдао у дрварењу. Никада ми не би пало на памет да је страдао од метка, јер њега оружје није занимало. Био је дете за пример...