Змијањски вез иде у свет

БАЊАЛУКА - „Змијањски вез“ више није баштина само Змијања и завичаја Петра Кочића, него светско културно добро.

Овај јединствени вез представља специфичну технику коју су практиковале жене на Змијању, селу поред Бањалуке, а користи се за украшавање женске одеће, укључујући венчанице, мараме, хаљине и постељине. А, управо је уврштен на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска.

Репрезентативна листа Унеска служи да подигне свест о очувању културног наслеђа и омогући препознавање различитих култура и традиција широм света.

Помоћник министра просвете и културе Српске Ирена Солдат Вујановић рекла је да је „змијањски вез“ уврштен на Унескову листу међу 340 добара из целог света и да само уврштавање на листу значи ће „змијањски вез“ носити знак Унеска, а да ће свако ко га ради у комерцијалне сврхе морати да тражи одобрење за коришћење знака.

- У неким земљама овакви догађаји се проглашавају националним празником - рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре у Бањалуци Нада Пувачић, директор Музеја Републике Српске, која је и предложла „змијањски вез“ за ову листу.

Кустос Музеја Републике Српске Владимир Ђукановић рекао је да је 2011. године у Српској направљена прелиминарна листа од седам нематеријалних културних добара, која осим веза садржи и крсну славу, паљење жижнице, Невесињску олимпијаду, мркоњићке коваче, осаћански језик и брање траве иве на Озрену.

Он је нагласио да следи допуна листе нематеријалних добара и да ће у наредне две године Српска, вероватно, номиновати још неко од добара на репрезентативну листу Унеска.

Представници Министарства просвете и културе РС и Музеја Српске истакли су да је самом уврштавању претходила дуга процедура - од ратификације конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа у БиХ, измена и допуна Закона о музејској делатности у Српској, до заштите самог веза, које је рађено у сарадњи са више организација и удружења грађана, жена које се баве везом и ученика основних школа.

ТУРИЗАМ

- Вероватно ће у будућности кренути и комерцијализација самог веза, што је с економског аспекта јако добро, а мораћемо да интегришемо и нематеријално наслеђе и туризам, што је посао који тражи доста промишљања и доноси много користи - рекла је Вујановићева.