НОВОСТИ У ЗАМКУ СЕН ЖЕРМЕН АН ЛЕ: Овде је сахрањена Аустро-Угарска

Ј. МАТИЈЕВИЋ

04. 07. 2018. у 09:03

"Новости" у замку Сен Жермен ан Ле, где је 1919. потписан један од мировних уговора о окончању Првог светског рата

НОВОСТИ У ЗАМКУ СЕН ЖЕРМЕН АН ЛЕ: Овде је сахрањена Аустро-Угарска

ВРЕДНОСТ Здање у којем су се одвијали важни историјски догађаји,фото Ј.Матијевић

ЖИВОПИСАН градић, преплављен мирисом многобројних дрвореда тек процветалих липа, са прелепом француском архитектуром, парковима и очаравајућим погледом на Сену и Париз. Ово су први утисци сусрета са Сен Жермен ан Леом. На културној мапи Француске, ово место важно је одредиште, будући да је у овдашњем замку, данас смештен Национални музеј археологије. Овај дворац, по ком је и град добио име, у историји Француске значајан је и као место рођења краља Луја Четрнаестог. Но, мало је познато да је дворац Сен Жермен ан Ле место у ком је, 10. септембра 1919. године, стављен један од последњих парафа на коначне државне границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

- Иако је 1867. године, замак Сен Жермен ан Ле постао француски Национални музеј археологије, почетком септембра 1919, постао је место дипломатије - објашњава Илер Мултон, директор Музеја. - Једна његова посебна просторија на другом спрату, специјално је припремљена за потребе потписивања Сен-жерменског мира. Споразум је потписан између земаља сила Антанте и новоосноване Аустрије, као припаднице поражених Централних сила. Реч је о једном од мировних уговора којима је окончан Први светски рат, а потписивани су са сваком од поражених земаља појединачно после парафирања Версајског мира. Потписивању су присуствовали Вудро Вилсон, председник САД, премијери Француске и Велике Британије - Жорж Клемансо и Дејвид Лојд Џорџ, као и Карл Реинер, канцелар новонастале Републике Аустрије. Управо овим уговором стављена је тачка на постојање Аутро-Угарске монархије, а Република Аустрија морала је да призна независност Мађарске, Чехословачке, Пољске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Према члану 177 споразума, како истиче наш саговорник,аустријска страна је признала одговорност за изазивање Великог рата заједно са Централним силама. Споразумом су регулисане и ратне репарације, којима је Аустрија требало да плати ратне трошкове земаља чланица сила Антанте.

Историјски факти кажу, по речима Илера Мултона, да су још на Париској мировној конференцији, у јануара 1919, велике и тешке расправе вођене са Аустријом, а око разграничења са Краљевином СХС. Баш резултати тих преговора потврђени су потписима у дворцу Сен Жермен ан Ле.

И наши уџбеници из историје потврђују речи господина Мултона о тешким преговорима о разграничењу између Краљевине СХС и Аустрије. Штавише, преговарачи, предвођени Николом Пашићем, у Паризу су најпре тражили целу Целовачку котлину. У једном тренутку Влада у Београду је покушала да наметне и војно решење, али је под притиском великих сила повукла војску из Корушке. После одржаног плебисцита, спорне територије око Целовца припале су Аустрији, али је у Сен Жермену ан Ле, Краљевина СХС, ипак, добила Марибор и "јасенички троугао".

Фото Национална библиотека Француске

У француском Националном музеју археологије у дворцу Сен Жермен ан Ле, данас ништа не подсећа на сепаратни мировни акт овде потписан пре готово једног века. Ипак, директор музеја нас одводи до просторије на другом спрату у којој је потписан. У огромној, замраченој просторији врло високих зидова, стаклене витрине са сталном поставком, а на поду изложен мозаик из античког периода. Од троја врата која воде у њу, једна су зазидана.

- Сва документа и фотографије Сенжерменског мировног споразума налазе су Архиву и Националној библиотеци Француске у Паризу - каже Мултон. - Ова просторија је преуређена и у њој су сада поставке везане за медицинску опрему од периода палеолита до династије Меровинга, односно до 751. године. Једна врата затворили смо витрином за експонате, док друга и трећа и даље постоје, и воде у суседне галерије.


АУТОРСКА ПРАВА

ТОКОМ разговора са господином Илером Мултоном, директором Музеја, екипа "Вечерњих новости", замолила га је да нам дозволи да објавимо фотографију са потписивања Уговора у Сен Жермену начињену 1919. године. Но, иако је фотографија објављена у музејском каталогу, а има је и на интернет претраживачима, господин Мултон нам је одговорио да за то мора добити дозволу Националне библиотеке Француске, која је власник ауторских права за ову фотографију. Дозвола да је објавимо стигла нам је после седам дана.

ИСТОРИЈА Тренутак потписивања документа,Фото Национална библиотека Француске


ПАРИ СЕН ЖЕРМЕН

СТАНОВНИЦИ Сен Жермена ан Леа, поносни су на фудбалску историју свог града. Од 1904. године, више од шест и по деценија, мештани су свим срцем навијали за свој фудбалски клуб - Сен Жермен. Он се 1970. године, спојио са тимом Париза и оформљен је нови ФК Пари Сен Жермен, данас један од најпознатијих клубова на свету. Но, иако, своје утакмице игра на чувеном "Парку принчева", локални стадион у Сен Жермену ан Леу, и даље је главна база за тренинге овог клуба.

Улаз у дворац , фото Ј.Матијевић

ДОМ ЛУЈА ЧЕТРНАЕСТОГ

ДВОРАЦ Сен Жермен ан Ле подигао је краљ Луј Шести око 1122. године, али његовој знаменитости највише доприноси што је у њему 1638. рођен краљ Луј Четрнаести, познат као Краљ Сунце. У овом замку живео је и из њега касније владао све до преласка у Версај. Од 1661. до 1681. овај дворац био је његова главна краљевска резиденција.

- У том периоду, наш замак је био место у ком су припремани ратови и договарао мир - каже наш саговорник. - У њему је чак 13 година живео и краљ Џејмс Други Стјуарт, последњи католички краљ Енглеске, Шкотске и Ирске. Краљ Луј Четрнаести му је дозволио да овде борави док је био у изгнанству за време тзв. Славне револуције 1688. године.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Tomislav

04.07.2018. 10:05

Izvinjavam se! Usled preteranog adrenalina, kada razmišljam na ove teme - napravio sam lapsus!Sen Žermen an Le nije mauzolej Austro-Ugarske, već muzej voštane istorije zapisan na "pergamentu" laži zapadne civilizacije onako kako to njoj odgovara....A Srbija im je grobnica, ma koliko mi njihove žrtve bili!