ИСПОВЕСТ ПОРОДИЦЕ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ: Тешко је, али дивно и вредно живљења

Б. ЦАРАНОВИЋ

05. 05. 2018. у 20:03

Брачни пар Шимпрага живи у Београду са петоро деце испуњен неизмерном срећом. Андријана (36) и Владимир (42) имају ћерку и четворицу синова

ИСПОВЕСТ ПОРОДИЦЕ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ: Тешко је, али дивно и вредно живљења

Када су сви на окупу, маме осмехе пролазника, Фото: З. Јовановић

КАКАВ диван призор! Господине, јесу ли то све ваша деца?

Искрен коментар средовечног пролазника на Дунавском кеју, у Земуну, можда најбоље одсликава сву лепоту утиска који оставља седмочлана "дружина" Шимпрага.

- Само њих петоро. Ово ми је супруга - кроз смех одговара Владимир Шимпрага (42), глава породице.

Најмлађи једногодишњи Стефан мезимац је, играчка, освежење, у Андријанином (36) и Владином дому. Гнезду које су свили пре 16 година. Од тада, када се родила најстарија Анастасија, ова породица постајала је све богатија и лепше. Између амбициозне и згодне гимназијалке и бепца Стефана, овај храбар брачни пар, и за данашње прилике необичан, добио је још тројицу синова - Марка (15), Матију (9) и Андреја (8).

- Реакције су сличне, увек када смо на окупу - каже Влада. - Мада нас у госте све ређе зову заједно.

И Влада и Андријана родом су из Книна, али су се срели и заволели у Београду. Он је електроинжењер, она економиста. Обавезе око првог детета младој мами нису тада сметале да упоредо са кувањем кашица и мењањем пелена спрема испите и стекне факултетску диплому. Обоје су данас запослени у државним предузећима, па не брину о егзистенцији.

Матија и Андреј

- Али то не значи да има опуштања и превише времена за одмор - објашњава мама Андријана. - Влада зато не може када дође с посла да спава или гледа утакмицу, већ мора да настави да ради. А сваки слободан тренутак користи за учење, јер је недавно уписао мастер студије. Разлика у односу на породице с мање деце је што нема предаха и морамо више да радимо, боље се организујемо, али и непрестано трудимо и боримо да бисмо деци приуштили све што им је потребно и корисно за њих. Да им остваримо и покоји хир, омогућимо образовање, али и забаву и путовања...

Тако су свих четворо школараца одлични ђаци, а не пропуштају ни приватне часове енглеског. Матија и Андреј тренирају пливање, Марко је донедавно тренирао кик-бокс, а Анастасија уметничко пливање. Најстарији брат обожава псе и аутомобиле, а на корак је, како каже, до тога да му родитељи испуне највећу жељу и купе пса расе кане корсо. Летују у Далмацији, где у Владиној породичној кући проводе недеље, а путују увек заједно у аутомобилу са седам седишта.

- Анастасија је изузетно одговорна и после основне школе, коју је завршила као вуковац, једнако је добро наставила и у Деветој гимназији - прича Андријана. - Док није кренула у средњу и док обавезе нису постале много веће, била ми је десна рука и највећа помоћ око осталих.

Деца су, каже, велика одговорност и можда није свако спреман за многобројну породицу. Страх од обавеза, али и себичност, неспремност да се жртвује своје време, много су чешћи разлози за мањи број деце него економска страна приче. Одлука партнера да хоће дете је само једна карика у причи о наталитету, јер, како кажу, често однос приватних послодаваца, здравствени и социјални систем делују дестимулативно на остваривање потомства.

Стефан, седми члан породице

- Да би све било како треба, мора са децом да се ради, да се прати развој и с њима разговара, непрестано пружа љубав - закључује Андријана. - Често је тешко. Компликовано. Али свакако дивно и вредно живљења.

НЕПОВЕРЉИВА

ПОНЕКАД је тешко замислити да су младолики супруг и супруга Шимпрага родитељи петоро деце, а нарочито најстарије Анастасије. У последње време, за мајки и ћерку многи помисле да су сестре. Недавно им је патронажна сестра, која је дошла да обиђе најмлађег Стефана, тражила здравствене књижице остале деце на увид, не верујући да је беба Андријанино пето дете!

БОГАТСТВО

ВОЛЕЛИ бисмо да их васпитамо тако да стасају у слободне људе, који знају шта хоће, имају свој став и мишљење, а не подлежу туђим идејама - кажу Влада и Андријана. - Од почетка смо практиковали живот са што мање телевизије и интернета и тако их можда заштитили од много лошег. А то што их је више, само ће им донети добра у животу. Одредиће их као борце, а тренутна међусобна љубомора је здрава, једнога дана прерашће у љубав и подршку. То што имају једни друге, највеће је богатство које смо могли да им подаримо.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (14)

Sibinka

05.05.2018. 20:41

Za svako poštovanje! I primer i dika. A pohvala i za tekst i upoznavanje građanstva sa ovako divnom porodicom. Ovo je prava borba protiv bele kuge. Stop natpisima o rijalitima i starletama. Napred hrabri, obrazovani i nadahnuti ljudi!

геџа

05.05.2018. 20:56

"Strah od obaveza, ali i sebičnost, nespremnost da se žrtvuje svoje vreme, mnogo su češći razlozi za manji broj dece nego ekonomska strana priče." Ово је сушта истина па нека каже ко шта хоће..

Predrag Prijic

05.05.2018. 22:05

Odusevljen sam tekstom,u potpunosti ste preneli cinjenice,zahvaljujem se u svoje ime na reportazi o Simpragama.Poznajem ih i divim im se oduvek.Vladimir i Andrijana su dvoje ljudi i roditelja koji trebaju da su uzor svima nama.Takodje i podstrek buducim roditeljima.Snazni su,jaki,jednom recju heroji.Evo saljem javni poziv preko novina da nas posete svi u paketu,jer vidim da kum proziva

Stevan

06.05.2018. 01:15

Ovo su pravi ljudi a ne mi koji bi samo da uzivamo da ugodimo sebi da se nazderamo i gledamo gay pornografiju (

Guardia

06.05.2018. 08:13

Super. Ali oni neće dobiti ništa od države. A neki će sutra da prave decu da bi dobili pare po novom zakonu

Marija

06.05.2018. 08:51

Pa dosli su is Knina, verovatno su bili izbeglice, dobili su radna mesta u drzavnoj sluzbi, jedni druge podrzavaju isto kao Crnogorci a mi koji smo ovde rodjeni i nasa deca jedva prezivljavamo. Ali dobro, i oni su svasta preziveli, nije im bilo lako ali skoro svi su se ovde dobro snasli pa dajte sada i nama ovdasnjima da malo bolje zivimo.

Gogishic

06.05.2018. 11:00

@Marija - E pa Vlada i ja se znamo od srednje skole, zajedno smo bili na ratistu sa 18 godina i prezivi Oluju, ovom tekstu nedostaje da su Adrijana i on ziveli kao podstanari i da je sa svojuh 10 prstiju napravio prelepu kucu u Zemunu, bez icije pomoci, usput zavrsivsi fakultet i zaposlivsi se tamo gde se svi inzenjeri zaposaljavaju, Vas komentar je zaista neprimeren.

Kod mi koji smo ovde rođeni

06.05.2018. 12:32

@Marija - prestao sam da čitam komentar... niste vi gospođo draga, bolje ni zaslužili.

Ataševac

06.05.2018. 12:59

niko nista nije dobio od drzave.diplome ne djele u crvenom krstu.mozda vama tako izgleda.

Ilijana

15.05.2018. 17:33

Draga Marija,skoro pa niko od nas izbeglica iz Hrvatske nije dobio nista od drzave Srbije.Mnogi od nas su drzavljanstvo cekali i po 15,16 godina,licno ja sam ga cekala 15 godina.Vas problem je sto mnoge poslove i necete da radite,a IZBEGLICE se ne stide nikakvog posla. Najlakse je reci ”uzeli su nam poslove”. Nije vama niko nista uzeo,zasucite rukave pa cete i vi imate sve sto mi imamo. Pozdrav