Пилот Ђорђе Иванов: Како сам макетама надмудрио НАТО

МЕЂУ онима који ће на аеродрому Батајница дочекати шест “мигова 29” биће и потпуковник у пензији Ђорђе Иванов, некадашњи начелник Оперативе 204. ловачког пука ВЈ из 1999, чија је идеја о прављењу макета ове моћне летелице постала ноћна мора НАТО стратега, а неке сачувала и после даноноћног бомбардовања.

Иванов је на почетку неравноправног рата био, практично, десна рука легендарног команданта 204. пуковника Миленка Павловића. Наши пилоти од савремених авиона имали су 13 “мигова 29”, али и срце веће од планине. НАТО нам је, међутим, већ прве ноћи оборио све четири летелице које су кренуле у акцију. Пилоти Иља Аризанов, Небојша Николић, Драган Илић и Предраг Милутиновић спасли су се катапултирањем, али четири “двадесетдеветке” су заувек изгубљене.

Неколико дана по завршетку НАТО бомбардовања, поново су демонстративно полетели “мигови 29” Војске Југославије, за које су непријатељске снаге веровале да су сви уништени. То је био разлог за чистку генерала ваздухопловства у седишту НАТО, али и за честитке колега потпуковнику Ђорђу Иванову.

- Сећам се кад смо ушли у импровизовану земуницу на Батајници непосредно пре него што су 24. марта 1999. крстареће ракете почеле да погађају аеродром. Од детонација, буквално смо се сударали у склоништу. То је била најдужа ноћ у мом животу. У паузама ракетирања ређале су ми се слике у глави, пролазио ми је цео живот пред очима - сећа се Иванов.

ЈУТРО 25. марта 1999. на Батајници било је још суморније. Генералу Спасоју Смиљанићу, команданту РВ и ПВО, пилоти су могли само да обећају да ће положити живот за одбрану отаџбине. Разлика у техничкој опремљености на небу била је превелика.

ТРОЈАНАЦ Макета "МИГ-29" на Батајници 1999.

- Док сам гледао колеге и команданте на порушеном аеродрому, “јавио ми се” маскенбал у основној школи у Струмици када је мој разред на моју идеју размонтирао дрвену школску тарабу да направи тројанског коња. Филм о Троји тих дана се давао у мом родном градићу. Синула ми је идеја, и рекао сам Смиљанићу: “Генерале, да правимо макете!” Он је климнуо главом и вероватно помислио да је потпуковник “звизнуо” од бомби. Мени је то било довољно...

И његов први претпостављени пуковник Павловић је, каже, у почетку био шокиран идејом. “Ако направиш иједну макету, имаш јагње од мене”, рекао је сараднику.

- Контактирао сам с макетарима Бранком Вујевићем и Радојем Благојевићем, а у Новој Пазови смо нашли овећу радионицу где се обрађивала дрвена грађа и тако је почело. Одлука је била да “градимо” “миг 29” у размери 1:1, мада се то на почетку чинило као немогућа мисија. Први “авион” изашао је из радионице после двадесетак дана.

ПОЈАВИО се проблем како пребацити авион на Батајницу. Од радионице до писте је само неколико километара, али сателити над Београдом су практично кружили на сваких седам минута. За то време требало је монтирати дрвена крила на дрвени труп и закачити га на трактор и изаћи из Пазове. Морала се по сваку цену сачувати локација “српске фабрике мига 29”.

- Лажни авион поставили смо то јутро, а НАТО бомбардери су долетели неколико сати касније и изручили свој смртоносни товар - говори Иванов.

Потпуковник објашњава и технологију којом су макетари слуђивали НАТО бомбардере. У лажни авион би убацили радио-станицу, а у исеченој буради која су глумила моторе палио се керозин како би осматрачи имали и термо-одраз. То је НАТО пилоте наводило на закључак да су у питању праве летелице. А сви лажни “мигови” били су обложени танким графичким плочама на којима су се штампале “Вечерње новости”. Поклони из наше редакције давали су идеално лажан радарски одраз “аваксима”.

МИЛЕШЕВСКЕ СУЗЕ ЕНГЛЕСКИЊЕ

ПОТПУКОВНИК Иванов из РВ је отишао 2001. У летачкој књижици имао је тада око 1.800 сати лета на надзвучним авионима, али и осећај да ће се небеским висинама вратити кроз сликарство. Овај необични човек осликао је иконостасе и фреске у петнаестак цркава код нас и у Македонији.

- Појавила се Енглескиња у друштву са нашом женом баш у време када се рестаурирала фреска Белог анђела. Наваљивала је да је види и братство је после искрених суза гошће замолило мајсторе да открију фреску. И тада је почела да рида. Рекла је да је била енглески пилот током НАТО агресије и требало је да “случајно” гађа манастир Морача и у истом налету Милешеву. Када је дошла над кањон реке, причала је, наједном јој је мета нестала са радара, а над Србијом, испред авиона јој се указао облак у облику огромног Белог анђела. Паралисала се и откачила бомбе насумице.

РЕСТАУРАЦИЈА

ЈЕДИНА преостала макета авиона из “српске фабрике мига 29” данас се налази испред Музеја у Сурчину. Директор Чедо Милојевић, за “Новости”, каже да ће бити комплетно рестаурирана у октобру. Потпуковник Иванов је задужен за посао.