Царске минђуше крију тајну

МИСТЕРИЈА епохалног открића у Смедеревској тврђави - гробнице женске особе високог властелинског реда и власнице златних наушница из 14. века са угравираним грбом династије Палеолог, после пет година истраживања и даље голица машту стручне јавности. Наушнице су јуче први пут представљене јавности поводом 67-годишњице Музеја у Смедереву. Због изузетне вредности чувају се у сефу, а показане су посетиоцима само на неколико сати.

Накит је вероватно власништво жене из најужег круга династије Палеолога, блиске породици византисјког цара Манојла Другог и његове супруге Јелене Драгаш.

Само неколико дана после почетка конзервације и делимичне рестаурације темеља црквице из 10. века, археолози су 2012. сасвим случајно нашли гробницу са остацима и златан накит стар више од пет столећа.

Женски скелет био је веома оштећен, али је установљено да је та особа имала 60-70 година и да је била висока око 150 центиметара, док је узрок смрти остао непознат. Поред скелета отркивен је пар златних наушница, од којих је свака тешка по 2,35 грама.

- По два наспрамно постављена двоглава орла и два монограма МПА у кружним пољима несумњиво сведоче о томе да их је власница с поносом носила као царски дар или као доказ свог племенитог рода - каже археолог Дејан Радовановић, директор Завода за заштиту споменика културе у Смедереву, који је пронашао остатке скелета и минђуше. - Ово је јединствен пар у Србији, сличан пар је нађен само још у Македонији. С обзиром на монограм, сигурни смо да је реч о Палеолозима.

Иако, упркос напорима, није откривена тајна накита и женског скелета, стручњаци, ипак, имају теорију. Она креће од супруге Лазара Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, који је и сам био српски деспот од 1456. до 1458. године. Био је ожењен Јеленом Палеолог, ћерком морејског деспота Томе Палеолога и Kатарине Ахајске и унуком византијског цара Манојла Другог Палеолога и српске принцезе Јелене Драгаш, која је родила два последња византијска цара.

После смрти Ђурђа Бранковића 1456, Лазар наслеђује српски престо, али умире само две године касније, па је Јелена остала да влада веома кратко, до пада Смедерева под турску власт. Управо се са деспином Јеленом Палеолог Бранковић и завршава историја византијских принцеза у Србији.

Верује се да гроб и наушнице припадају жени веома блиској последњој српској владарки.

- Деспина Јелена је дошла у Смедерево као директан потомак Палеолога, и због тога је моја претпоставка да скелет који смо нашли вероватно представља неку њој блиску особу из круга династије Палеолог, која је била њена рођака - каже Дејан Радовановић. - Могуће је да се склонила у Смедерево после пада Цариграда 1453, и на двору нашла уточиште тих неколико година. Онда је овде преминула и сахрањена.

МУЗЕЈСКОЈ публици је показана и златна наушница са бисерима и драгим камењем пронађена 1968. године приликом радова у Малом граду, двору Бранковића. Коме је припадала, тешко је рећи, али судећи по уникатном ручном раду, са 15 бисера, смарагдом и рубином, највероватније је красила неку од племкиња деспотове породице, могуће чак и владарку - Проклету Јерину.