ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ САНУ: Уметност рођена у муци

ПОСТОЈИ из Првог светског рата ратна фотографија старог краља Петра како се на воловским колима 1915. повлачи преко Косова. И када би се тај кадар одмрзнуо и покренуо, пред нама би био прави правцати филм о великој драми српског народа и његовог краља.

Чувени амерички филмски редитељ Џон Форд ово је испричао тадашњем новинару, а будућем колеги-редитељу српског порекла Питеру Богдановичу, мислећи на фотографију коју је снимио сликар и фотограф Владимир Бецић, објављену 1916. на насловној страни француског листа L`Illustration. Овај легендарни снимак део је поставке “Сликари/Ратници/Сведоци - сликарство и фоторафија у Србији 1914-1918”, коју ће Музеј савремене уметности, у среду увече од 19 часова, премијерно представити у Галерији САНУ.

Ову репрезентативну изложбу визуелних сведочанстава о епопеји нашег народа током Великог рата чини око стотину слика службених ратних сликара и исто толико фотографија службених фотографа српске војске, дописника и фото-аматера, али и сликарки, добровољних болничарки, као и дела других уметника учесника у рату. Неки аутори заступљени су и као сликари и као фотографи, попут Бецића или Надежде Петровић.

Поставка обухвата још и ликовна остварења Косте Миличевића, Малише Глишића, Милана Миловановића, Милоша Голубовића, Васе Ешкићевића, Васе Поморишца, Пашка Вучетића, Живорада Настасијевића, Наталије Цветковић, Михаила Миловановића, Вељка Станојевића, Драгомира Глишића, али и фотографије Милоја Игрутиновића, Ристе Шуковића, Ристе Марјановића, Станислава Кракова, Ђорђа Станојевића, Андре Поповића, Драгољуба Павловића. Међу снимцима српске војске и народа су и они које су од заборава отргли странци, попут Катарине Штурценегер, Арчибалда Рајса, Самсона Чернова, Аријела Верџиса, Луиса Хајна, Андре Тапонијеа.

Аутор целокупног пројекта је Жана Гвозденовић, а сегмент о ратним фотографијама, на основу трогодишњег истраживања, потписује Милена Марјановић.

- Овај период српске историје уметности, српски импресионизам, увек се до сада посматрао кроз његове главне протагонисте, а идеја ове изложбе је да се покаже читава сцена - објашњава за “Новости” Жана Гвозденовић. - Претходним сагледавањима није се видела величина, богатство и драматика те сцене, коју је чинио велики број уметника, али и велики број стилова. Српски импресионизам рођен је у муци, таман када су почели да раде, развијају се и окупљају око Косте Миличевића, на том познатом Савинцу, где су стидљиво сликали мале формате, отварали се према новим идејама које су доносили из Европе, одједном је почео рат, драма, катастрофа. И они сви улазе у тај рат.

Краљ Петар на воловској запрези аутора Владимира Бецића (НБС)

Поставка се, како каже, паралелно бави и темом службеног ратног сликара, односно фотографа, о чијој улози се, у српској војсци одлучивало на нивоу Врховног штаба, а припадали су топографском одељењу:

- Њихово постојање било је изузетно важно, не само да би се сачувала документована сведочења, већ и да би се свету показало шта се дешава - наставља саговорница. - Они су били распоређени по различитим јединицама, а потом се сви окупили на Крфу, да би се, преласком у Солун формирао познати Солунски атеље. Ту су наставили заједно да сликају, планирајући изложбу, која није одржана због пробоја Солунског фронта.

Вративши се у Београд, своја дела сликари - ратници представили су 1919. на изложби у школи код Саборне цркве, али оно што наглашава ауторка изложбе јесте да су после голготе коју су прошли - успели да сачувају своју људскост.

Плава гробница аутора Милоја Игрутиновића (Војни музеј)

- Ово је сећање и на њихове жртве, али и допринос нашој уметности. Овом изложбом одајемо им пошту и захвалност за све што су нам оставили - закључује Жана Гвозденовић.

ИМПРЕСИВНЕ ЗБИРКЕ

НА изложби ће, уз дела која баштини Музеј савремене уметности, бити представљени и експонати из више репрезентативних музејских и документацијских збирки. То су Војни музеј, Музеј града Београда, Народни музеј у Смедеревској Паланци, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Народна библиотека Србије, Библиотека САНУ, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, Галерија Матице српске, Народни музеј Шабац и Народни музеј у Београду.

Ваљевска болница Надежде Петровић (МСУ)

МЕЂУ 107 фотографија од 26 аутора, као и неколицине непознатих, налазе се и оне које ће први пут бити приказане у нашој јавности, а до којих је аутор овог сегмента изложбе Милена Марјановић дошла позјамицом из Краљевског ратног музеја у Лондону и Уметничког музеја у Милвокију. Поставка фотографија подељена је, иначе, у две целине. Прву чине 12 најрепрезентативнијих, док су другој 95 снимака, сложених према темама: бомбардовање, злочини, евакуација - повлачење, војнички живот, војска - пробоји, смрт, ослобођење и портрет.