Суботички Хачико: Пас на минусу, поред бицикла, чекао газду пет дана
24. 01. 2017. у 18:24
Прича о верности, налик истинитој филмској о јапанском љубимцу. Даниел Каламиц пао са бицикла и отишао у болницу, а Меда није хтела да се помера док се газда не врати

ЧАК пет ледених дана и још леденијих ноћи женка мешанца по имену Меда чекала је свог газду Даниела Каламица поред његовог бицикла у Улици Ђуре Ђаковића у Суботици. Ова прича о верности слична је оној филмској о псу Хачику (акита), који је свог газду на железничкој станици чекао десет година. Уморна, гладна и промрзла, Меда никоме није дозволила да је склони са улице, већ је упорно седела и веровала да ће се газда вратити.
Чекала и за разлику од Хачика - дочекала. Тако је суботичка прича о верности јуче завршена са срећним крајем, уз неизбежне сузе радоснице.
Даниел је у четвртак ујутру бициклом кренуо на посао у једно предузеће ван града и није ни приметио да га Меда прати. У самом центру Суботице оклизнуо се, пао са бицикла и повредио кук. Бицикл је оставио испред банке, сео у први такси и отишао у болницу. У међувремену је Меда стигла до бицикла и стала да сачека газду. Њега, међутим, није било ни тог, ни наредних дана, али она није одустала.
Једва је у недељу увече Суботичанка Бети Хорват успела да је склони са улице и нађе јој привремени смештај, а власнику бицикла залепила је поруку са контакт телефоном.
За то време, док је Даниел био у болници, његова супруга и троје мале деце видели су да је Меда нестала. Безуспешно су је тражили по околним улицама. Малишани су данима плакали мислећи да је њиховог омиљеног љубимца неко згазио.
Чим је изашао из болнице, Даниел је отишао до града по бицикл и одмах се јавио на поруку. Меду је прегледао ветеринар и констатовао да је све у реду, а сусрет са газдом измамио је сузу у оку људима који су је чували и активистима "Аниме".
- Данима смо је тражили по крају и уопште нисмо ни слутили да би могла да буде поред бицикла. По овом хладном времену не возим бицикл па нисам ни ишла по њега, већ је то урадио муж кад је изашао из болнице - каже кратко Даниелова супруга. - Деца су се много обрадовала кад се вратила. Хвала свима који су је сачували, много смо радосни.
MM
24.01.2017. 19:09
ko nije imao psa, ne zna sta je prava vernost i privrzenost. to nijedan covek nije u stanju da pruzi u tolikoj kolicini. odanost i bezuslovna ljubav. bas lepo sto prica ima srecan kraj
Dusaaaa
Sve što sam više ljude posmatrao, sve su mi se više psi dopadali. Napoleon
Odlican clanak!
Ostavio sam grad i sada zivim na selu sa zenom ,dva psa i dva konja.Dosada,nedostatak takozvanih prijatelja, soping i.t.d nemaju mesta u mom zivotu.Ljubav i harmonija koju mi daju zivotinje moze se nazvati srecom. Koji prijatelj bi nam u nevolji podnio toliku zrtvu kao ovaj pas.........suze mi naviru....
Коментари (5)