Постао шнајдер из досаде

СЕДЕЛА сам за машином, шила сам...

На текст ове песме пролазнике Балканском улицом асоцираће само поглед на излог радње "Офингер". Крзно, чипка, свила, торбице, ешарпе, хаљине, а у средини просторије за машином седи младић и шије. Излог сваког дана другачији, хаљине помало необичне, покоја и са маскирним шарама, са карнерима, светлуцава, или пак јарко црвена ... А мајстор Лазар Чепић (27) - економиста, "свеж" мастер ФОН-а за управљање људским ресурсима.

Шнајдер Лазар у Београд из Пљеваља стигао је пре десетак година на студије економије. Завршио све у року, а онда као велики заљубљеник у "крпице", пре годину дана решио да отвори бутик. Кројач је, пак, постао, тек пре шест месеци. И од тада, прода готово сваки комад који сашије.

- И сад ми је чудно што су ме многи обесхрабривали, говорили ми како је то много тешко, пропитивали имам ли неког шнајдера у фамилији - прича Лазар. - Смејали ми се кад сам купио машину. Једноставно, све је почело случајно, из досаде. Пре годину дана отворио сам бутик гардеробе коју набављам у Италији. Било ми је, међутим, досадно, сатима сам седео у локалу, па сам помислио - зашто све то не бих и сам сашио.

Купио је машину и донео је у бутик. У Милану накуповао материјале који су му се допали. Учио је шест месеци, уз "књиге" са интернета, сугестије комшинице која је некада радила за чувену "Макс Мару", смишљајући и цртајући мустре безброј пута.

- После пола године вежбе и покушаја, савладао сам цртање кроја, а онда је шивење било најмањи проблем - прича наш саговорник. - Сећам се да сам баш завршио прву хаљину и спустио је на табуре, када је ушла муштерија и готово у трену се залетела баш према њој, црвеној, са неколико редова у карнерима. Опипала је, одушевила се, пробала и одмах купила.

Супруга и сестра

Убрзо је направио још неколико, па пар сукњица, неколико мантила, блејзера ...

- Нико се није изненадио када сам са дипломом економисте и мастером из ове области, ипак, одлучио да отворим радњу гардеробе и бавим се модом - прича Лазар. - Навикли су моји да одмалена вазда тражим паре за неко одело, па кад сам почео да продајем ствари, по које одлазим у Италију, нико се није чудио.

А трговина у Балканској постала је сада већ породични бизнис. Осим Лазара, у њој раде и будућа супруга Нада Новаковић, са којом чека бебу и сестра Ана Борвић. Њих две главне су манекенке за Лазарове моделе, а већина хаљина одлично пристаје и трудницама.

ПРИСТУПАЧНЕ ЦЕНЕ

Мислим да се осим необичних, занимљивих дезена и тренутно модерних карнера, муштеријама нарочито допада цена мојих хаљина - искрен је Лазар. - Није ми падало на памет, да попут овдашњих креатора прецењујем ту робу и стављам некакве нереалне суме. Био сам збуњен када је моја рођака купила за матуру од домаћег дизајнера хаљину за 600 евра. Гледао сам је дуго, препипавао, студирао, чудећи се. Не вреди толико. Моје хаљине су од 4.500 до 6.000 динара када за додатке потрошим и два метра. Сукње су око 3.500 динара.