Стоунхенџ изнад Горњег Милановца

ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца, крије тајанствено и чудесно утврђење од гигантских камених блокова који на неким местима као честар копаља штрче из тла, а на другим чине зид од огромних камених кавдера, страница дужих од метар, између којих се ни жилет не може увући. Ти природни бедеми, који помало подсећају на чувени Стоунхенџ у Енглеској, повезани су каменим зидовима дебљине метар и по који су готово потпуно окруњени.

У центру тог фантастичног пејзажа, на 735 метара надморске висине, налази се остатак кружне озидане донжон или бранич куле, с које су се видели, као на длану, путеви сребра с Рудника који су водили ка југу. Они су ишли поред утврђених градова и деспотских резиденција Борач и Честин у Гружи и даље, ка старом Расу.

- По свему судећи, бедем на Тресци је утврђени град Неваде чији положај досад није био познат - наводи др Дејан Булић из Историјског института у Београду. - Смештено на планинском врху, оно представља једну од доминантних тачака на јужној страни Рудника с које је било могуће контролисати путеве. Највероватније је припадало систему утврђења које је штитило велико подручје које је обухватало рударске копове, постројења и насеља. У одсудним и судбоносним временима деспотовине Србије, Рудничани су се склањали у Острвицу, али и у утврђење Неваде.

Др Булић је један од ретких археолога који је истраживао средњовековни град и утврдио да је био дуг око 100 и широк 26 метара. Иако невелика, ова тврђава на неприступачном вису се у више наврата, кад су веће утврде падале, показала као неосвојиви заштитник Рудника.

Наиме, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је 1389. смишљено сачекао да се српска војска исцрпи у боју на Косову да би одмах после њега покренуо инвазију на Србију, назвавши је крсташким ратом против православних "шизматика непослушних његовој круни". Колико је поход имао везе с вером, показује циљ његовог главног удара, пребогати среброносни Рудник. Тада је после тешких борби огромна угарска сила освојила снажне градове Борач и Честин, али пред самим прагом Рудника зауставила их је тврђава Неваде. Исто се поновило и 1397, кад је Угарска напала Србију деспота Стефана Лазаревића.

Нажалост, последња археолошка истраживања Невада изведена су пре скоро три деценије, јер држава није никада давала много новца за спознавање и презентацију прошлости рудничког краја.

- Град на Тресци је изузетно занимљив јер је био део прстена тврђава које су штитиле Рудник - каже археолог доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду. - Острвица је, неспорно, била највећа тврђава која је штитила Рудник, са северне стране, али мање Неваде су се показале као неосвојиве у великој угарској инвазији с југа. Утврђење на Тресци је тек загребано с неколико археолошких сонди, а сигурно је да би имало још много тога да открије. Оно је близу Горњег Милановца и сигурно би било занимљиво за туризам. Али наш стари проблем је да богатство баштине коју имамо не презентујемо ни себи, ни другима.

ИСТОРИЈА У ГУСТИШУ

ТРЕСКА и остаци Невада, чак и овакви, зарасли у шуму и без путоказа, привлаче пажњу посетилаца. То доказују планинари који сваке касне јесени и почетком зиме у великом броју посећују овај планински врх и

рушевине, које су лети толико зарасле у густиш да не може ни да се сагледа његова величанственост.