Нађени остаци пет градова из 6. века!
29. 11. 2016. у 07:19
Значајна открића археолога из Прокупља и Београда на потезу од Куршумлије до Луковске бање. Пронађена утврђења рановизантијских градова, који сведоче о богатом животу овог подручја
.jpg)
Са једног од ранијих ископавања прокупачких археолога
ТИМ археолога прокупачког Народног музеја "Топлица" и Народног музеја из Београда, који су обављали археолошка истраживања на потезу од Куршумлије до Луковске бање, открио је остатке утврђења пет рановизантијских градова.
По речима Јулке Кузмановић Цветковић, археолога прокупачког музеја, истраживања су обављена у оквиру пројекта "Археолошко наслеђе Куршумлије", који је спроведен од 1. до 25. новембра, четврти пут заредом.
- Ове године бавили смо се подручјем изворишта Топлице према Копаонику и обишли петнаестак села: Трећак, Бабицу,Штаву, Влајину Селову, Сагоњевоу, Љутову и друга... С обзиром на то да су села опустела, тешко је наћи веће слојеве градова, али оно што се на први поглед види јесу остаци утврђења и многобројна црквишта у селима Бабица, Сеоце, Штава и Влајина Селова. Судећи по конфигурацији терена, ова утврђења су из рановизантијског периода, што указује да се у шестом веку на овом подручју интензивно живело.
Док појашњава да ово подручје има и своју средњовековну фазу, јер је Стефан Немања једно време живео у Куршумлији, наша саговорница напомиње да је екипа археолога у селу Жуч пронашла и три оловне полуге, које се сада налазе у Народном музеју у Нишу.
- Може се рећи да је ово тек почетак изучавања прошлости Куршумлије, које ће се наставити и наредне године - напомиње Јулка Кузмановић Цветковић, и додаје да су овогодишња истраживања, поред прокупачког и београдског Народног музеја, помогли и општина Куршумлија и предузеће "Планинка".
.jpg)
Поред археолога из Прокупља, у екипи истраживача били су доктор Емина Зечевић, из Београда, као вођа тима, уз магистра Слободана Фидановског и Милана Савића.
ЈЕРИНИНИ ГРАДОВИ
- СЛУШАЈУЋИ легенде о Проклетој Јерини и зидању Смедерева, народ је грађевине непознатог порекла, попут ових које смо пронашли недавно, назвао Јерининим градовима. Јер, познато је да је била Гркиња, жена Ђурђа Бранковића, која је зидала смедеревски град, што сигурно није било лако, као што није било лако ни подићи градове на брдима. А пошто су ти градови били пусти, када су Турци освојили ово подручје, свако од утврђења, која су касније служила као мајдани за куће, називано је Јеринин град - објашњава Јулка Кузмановић Цветковић.