Покојнике зазиђивали са златом

РИМСКИ "град мртвих" са досад невиђеним налазима који ће променити историју ширења хришћанства у Европи откривен је пре неколико дана у залеђу термоелектране у Костолцу, на простору градског гробља античког Виминацијума. Археолози интензивно истражују овај простор, јер ће на њему бити изграђен трећи блок електричне централе.

- До открића Виминацијума сматрало се да је немогуће наћи већу некрополу од оне у Интерциси, данашњој Дунаујвароши, са 5.000 гробова - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац Археолошког пројекта Виминацијум. - Зато је светска сензација било откриће "града мртвих" са 14.000 гробова, током подизања прве термоелектране у Костолцу. Сад очекујемо да отворимо још 10.000 гробница, што чини Виминацијум јединственим у свету.

Огромна некропола престонице провинције Горње Мезије користила се од 1. до 6. века, а покојници су сахрањивани у шест нивоа, што говори о бројности становништва. Археолози истичу да није само број гробница спектакуларан. Ових дана они су открили дубоко под земљом ранохришћанску меморију, уједно гробницу и храм, а у њој малу ризницу изузетно ретких златника. Грађевина је имала крстообразну основу са улазом на јужној страни, где се степеницима спуштало дубоко у централну просторију меморије, док су у крацима крста направљена по три локулуса, гробна места.

- Златници су из 5. века, а овде су чувани у већим количинама - каже проф. др Кораћ. - То је време хунских упада, и вероватно је власник, када су нападачи наишли, у журби зграбио толику гомилу златника да није ни обратио пажњу на седам који су остали у скривници. Меморија нам је поставила и једну необичну загонетку. Покојници у њој били су замалтерисани, као да је неко желео да их задржи у гробу, што није забележено нигде у свету. Покојници не излазе из гробова, зар не? Овде је очигледно изузетно место сусрета претхришћанских култова и хришћанске вере.

Новоткривена некропола Виминацијума баца ново светло на развој, ширење и обичаје раног хришћанства.

- Сад имамо потврду о томе да су хришћани и многобошци живели и сахрањивали се једни крај других, што указује на то да у почетку уопше није било анимозитета међу њима - каже проф. др Кораћ. - Ми смо 40 година тражили централну базилику или, данашњим речима речено, гробљанску цркву. После открића ове меморије, питамо се да ли је реч о погрешном концепту. Изгледа да су у време раног хришћанства овакве гробнице биле и храмови. Светост храму даје угледан покојник и поставља се питање ко је ту сахрањен.

Меморија се користила од 3. до 5. века у континуитету, односно од времена кад је донет указ о толеранцији хришћанства до доба кад оно постаје једина римска државна религија. Луксузан изглед и начин одржавања објекта указују на то да би овде могло бити место где су сахрањивани виминацијумски епископи.

Једна од гробница у којој су посмртни остаци зазидани цементом

Виминацијум, велика раскрсница, од почетка је био на главном путу ширења хришћанства "религије градова". Он лежи на библијском апостолском путу Светог Андреја и ученика Светог Павла. Меморија указује на то да су, чак и кад су постојале ране цркве, неки хришћани наставили да одржавају обреде и гозбе љубави у подземљу, као у катакомбама.

- Меморија се налазила потпуно испод земље и силазак у њу је симболизовао улазак у загробни свет, што подсећа на паганске мистерије, али налази несумњиво указују да су овде сахрањени хришћани - каже археолог др Немања Мрђић. - Ово је веома луксузан објекат који је могао да сагради само неко врло богат. Током два века употребе меморија је доживела и велику реконструкцију, кад су фреске из доба раног хришћанства окречене. То значи да она задржава значај, иако се и само хришћанство мења.

У најезди Хуна у 5. веку, Виминацијум је опљачан и спаљен, а због неодбрањивог положаја у равници, он се више никада не обнавља на истом месту. Потпуно нови град гради цар Јустинијан, а остатке старе метрополе покривају земља и растиње.

- Крај меморије открили смо и средњовековну угарску некрополу из 8. и 9. века, што показује да је она и тада сматрана светим местом - каже др Саша Реџић. - С обзиром на то да је Виминацијум опустео, није јасно како је сачувана успомена на ово свето место, које се, уз то, налазило и под земљом.

Пронађени златници потичу из 5. века

У Виминацијуму ће 2018. бити одржан светски конгрес археолога који ће окупити 1.200 најзначајнијих археолога - најавио је јуче министар трговине Расим Љајић, и истакао да до тада треба урадити још много тога како би ово археолошко налазиште, које годишње посети око 80.000 људи, било приказано у најбољем светлу.

Љајић је јуче изјавио и да су потребна већа улагања у бање у Србији, али и боља понуда туристичких садржаја како би долазио што већи број страних туриста, којих је сада свега 18 одсто.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"