Војвођанске приче: Слатка брда у чинији

ЖЕЛЕЋИ да импресионира своју изабраницу, давне 1956. године, Карољ Голерич, главни конобар легендарног ресторана “Гундел” у Будимпешти, од састојака које је нашао у кухињи на брзину је смислио десерт - пишкоте са чоколадним и ванила преливом, румом, сувим грожђем и шлагом.

Дама је била и више него одушевљена. Али не само она. Посластица која се топила у устима напречац је освојила све који су пробали бар један залогај. И сам очаран идејом, рецепт је почео да усавршава ресторански посластичар Сеч Бела. Стрпљиво је тражио меру за десерт, који се вадио кашиком и декорисао шлагом. Како је на први поглед изгледао као планински венац под снегом, Сеч је посластицу назвао “шомлои галушка”, по брдима Шомло у близини Балатона, крају који је познат по добрим винима и занимљивим кулинарским ђаконијама.

Слаткиш се, две године касније, појавио на сајму у Бриселу, где је освојио прву награду. Тако је, као “мађарски омиљени колач”, како је преведен на енглески, ушао у целу Европу.

Код нас је дошао мало другачије. Приликом посете Будимпешти, посластицу је пробао један стари кувар, који је кроз разговор са колегама сазнао оригиналан рецепт. Тајну је са собом донео на Палић и поделио је са посластичарима у “Малој гостиони”.

Од тада је “шомлои галушка” један од брендова “Мале гостионе”, најстаријег ресторана у нашој земљи, који обележава чак 164 године рада.

- “Шомлои галушке” су најпознатији мађарски десерт, који се сасвим уклопио у традиционалну војвођанску кухињу - каже Далибор Секулић, менаџер “Елит Палића”, предузећа коме припада и најпознатији ресторан. - Од самог почетка је сјајно примљен код наших гостију, те је сада неизоставни део менија. Држимо се традиционалног рецепта, који је, слободно можемо рећи, и после пола века ненадмашан.

У десерт иду пишкоте са три укуса - са какаом, млевеним орасима и “обичне жуте”. Пишкоте се натапају сирупом од шећера, воде и рума и док су још топле преливају кремом од ваниле и надевом од млевених ораха, сувог грожђа, рума и чоколаде. Ређају се једна на другу и омотане у фолију, остављају да преноћи.

Приликом служења ваде се шољицом или кашиком за сладолед да имају облик кнедли и богато се преливају чоколадом и шлагом.

“ГАЛУШКЕ” ОД 700 ЈАЈА

Мајстор посластичар у Будимпешти Рац Ерхарт је 2004. године направио “шомлои галушку” тешку око 420 килограма у тацни пречника три метра. За десерт је коришћено 700 комада јаја, 80 килограма шећера, 30 килограма брашна, 14 килограма маргарина, 10 литара рума, 10 килограма ораха ... Мера је била довољна за чак 4.000 порција “галушки”.