Ђинпингу спремају дочек као некад Титу и Тачеровој

Јелена Илић

12. 06. 2016. у 07:41

Железара Смедерево, која је кроз историју угостила многе државнике, припрема се за предстојећу посету председника НР Кине

Ђинпингу спремају дочек као некад Титу и Тачеровој

Британска премијерка у посети Железари 1980. године

ЖЕЛЕЗАРА Смедерево грозничаво се припрема за велики дан - посету председника НР Кине Си Ђинпинга, која ће озваничити преузимање фабрике од стране кинеске компаније "Хестил". Ово ће, након више од три и по деценије, бити прва посета неког високог светског званичника. Последња таква посета била је посета "Челичне леди" Маргарет Тачер пре 36 година.

Прва жена премијер Велике Британије, Маргарет Тачер, посетила је Железару 25. 9. 1980. године. Обишла је Хладну ваљаоницу, јер је у њој била уграђена опрема британске компаније "Дејви Лејви".

- Дочекали су је Светислав Радивојевић Цаце, генерални директор, Радош Гавриловић, председник општине, и мој стриц Бранимир Џамић, који је тада био директор Хладне ваљаонице - каже Лазар Џамић. - Стриц је са другим инжењерима 1978. године ишао у Шефилд у посету "Дејви Лејвију" око куповине и уградње њихове опреме, да би Тачер дошла две године касније.

Иначе, уградња британске опреме "Дејви Лејви" је представљала другу фазу изградње Хладне ваљаонице, јер је у првој фази била уграђена опрема из Источне Немачке.

Било је шала да посета смедеревској челичани има везе са премијеркиним каснијим надимком који је заслужила својим карактером током владавине Уједињеним Краљевством (1979-1990). "Челична леди" послужена је у ресторану друштвене исхране. На поклон је добила златну огрлицу и медаљон са Титовим ликом, коју је одмах ставила око врата. Добила је и албум са фотографијама о изградњи новог постројења. Чланови КУД "Меткос" поклонили су јој орхидеје.

Железару је посетио и белгијски краљ Бодуен 19. јуна 1973. године, обишао је Високу пећ, Топлу и Хладну ваљаоницу и Челичану, а домаћин му је био Драгослав Марковић, тадашњи председник Скупштине СР Србије.

- Немачки вицеканцелар и министар спољних послова Немачке, Ханс Дитрих Геншер, је посетио Железару 18. јула 1980. године, и тада је обишао Топлу ваљаоницу у којој је била уграђена немачка опрема - каже инжењер Никола Тасић Цале, пензионер железаре који је четири деценије учествовао у градњи фабрике

Тито је више пута долазио.

- Из Београда је са супругом Јованком новембра 1970. допутовао аутомобилом у пратњи Драгослава Драже Марковића, председника Скупштине Србије. Тада му је уручена Повеља почасног грађанина Смедерева. У Железари је обишао погон Механичке радионице и градилиште високе пећи. За госте је био приређен ручак у ресторану друштвене исхране - каже Ивица Стојић, аутор Енциклопедије града.

* Тито у разговору са руководством Железаре 1970. године


Историчари подсећају на стереотип да је, наводно, Тито, приликом једне посете питао: "Чега лијепог ви овдје највише производите?" "Грожђа, друже Тито", гласио је одговор. "А, гвожђа. Онда, дајте другови да се овдје направи железара". Ова згода је измишљена, али је понављана тако да се почело мислити да је истинита. Тито је свакако дао дозволу са градњу нове железаре у Радинцу. Када је ХПК преузео управљање фабриком, и директор Петер Камараш сетио се друга Тита.

- Држава која не производи челик утолико је слабија. Тито је знао зашто отвара Железару, а Влада Србије зна зашто жели да је сачува.

Кроз бруну историју, осим овога, остали су забележени и најзанимљиви пројекти, посебно у годинама санкција. Тако је, средином 1993, уз велику помпу, почела је производња шампињона у Топлој ваљаоници. Касније се у производњу печурака укључила и Хладна ваљаоница, а на крају и челичана.

Остало је забележено да је 1994. потписан уговор са смедеревским проналазачем Радишом Микићем званим Прока Проналазач. Уговор се односио на производњу "самоходног скејта", тајанствене справе која је, уз помоћ зупчаника и опруга, требало да представља револуцију у свету омладинског спорта и забаве.

Исте године оживео је пројекат "Гвозден", који се заснивао на преради отпадака од гвожђа у челик. Производња је почела јуна 1994. Отварању је присуствовао и Зоран Лилић, председник СРЈ. Иначе, Гвозден је био оклопни војник из времена Ђурђа Бранковића, а његова фигура је била постављена на улазу у фабрику.

* Јосип Броз Тито са супругом Јованком поред високих пећи

Ових дана, док се присећају важних посета и анегдота, сви су окренути предстојећој, свакако историјској посети председника Кине 18. јуна. Има треме, али и великих очекивања.

- Данима се фабрика дотерује. Чисти се, пере, фарба, сади цвеће. Спрема се ко некада за посете друга Тита - кроз шалу и осмех каже један радник.

Радници су свесни важности посете, колико и државници уговора са "Хестилом". О томе више од речи говори гест министра привреде Жељка Сертића, који је пољубио уговор. Премијеру Александру Вучићу је лакнуло те је најавио одмор након продаје Железаре, а иако не пије, тада је попио је ракију и наздравио са кинеским пријатељима.


УСПОН И ПАД "САРТИДА"

СРПСКО акционарско рударско-топионичко индустријско друштво - "Сартид", основано је 20. фебруара далеке 1913. као "мешовито" друштво мањинског српског и већинског капитала страних акционара. После Другог светског рата, 1946. капацитет Железаре порастао је на, до тада невероватних и рекордних 100.000 тона годишње!

Године 1962. донета је одлука о изградњи Нове железаре у Радинцу, а камен темељац положен је 1964. Пројектован капацитет износио је 1,4 милиона тона. У периоду од 2006. до 2008. производња се први пут приближила пројектованом капацитету Железаре од 2,2 милиона тона челика годишње, али он није достигнут. Најбоља година у историји била је 2007.


КИНЕЗИ КУПИЛИ СВУ ИМОВИНУ

"ЈУ-Ес стил" је купио "Сартид а. д." у стечају 2003. године за 23 милиона долара. Железара Смедерево са погонима у Шапцу и Кучеву у власништву је Владе Републике Србије од јануара 2012. године, након што ју је откупила за долар. Почетком марта 2015. године одлучено је да се ангажује професионални менаџмент како би се помогао даљи опстанак и рад Железаре у Смедереву.

Кинези су за 46 милиона долара купили 98 имовинских целина, сву покретну и непокрену имовину фабрике. Половину уговора од близу 1.200 страница на три језика српском, енглеском и кинеском чини набрајање имовине. Кинези су купили око 500 хектара земље на којој се налазе погони и Луку Смедерево.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

leon

12.06.2016. 11:18

@kos - A po tebi bi bili veliki da smo je ostavili mrtvu i nepokretnu ,po onoj staroj nek komšiji crkne krava a meni kako bude ,puj....

Komentator

12.06.2016. 09:22

I šta je ovde dobro? Prodali celu željezaru sa sve zemljištem i lukom strancima. Ako nije državna tajna, mogli bi malo detalja iz tog ugovora da objavite. Da li ćemo sada moći povoljnije da kupujemo naš čelik od Kineza nego da smo ga sami sebi pravili? Ili je očigledno da tu nema ničeg povoljnog za nas čim se Kinezi tako raduju tom poslu da im predsednik dolazi da ga pokrene, čim se Vučić tako raduje što je uspeo još nešto naše da proda.

Cole5

12.06.2016. 11:47

@Komentator - trebalo je pustiti da ode u stečaj, i po principu vodje DJB rasprodati, rasprodaju namestiti svojim rodjacima.... Elem kada je Sartid prodat Amerima u njegovom sastavu je bila i Zorka iz Šapca. Prvu stvar koju su ameri uradili je gašenje proizvodnje sumporne kiseline koja je služila kao bazni proizvod za rad namenske VI, zatim ugasili su proizvodnju lekova u Zorki. Drzali su Sartid u svoijim rikama sve dotle dok kompletna vojna gradjevinska operativa nije pretopljena kao i naoružanje...

Niok

12.06.2016. 15:56

1.Koliko znam Srbija nema dovoljno rude za proizvodnju celika..znaci da se ona mora uvoziti...a na kraju kada se proizvede celik...kde ce se koristiti?? Industriju nemamo...gradjevonska industrija unistena...metalska industrija takodje...brodogradnja unistena...da li ce oni da proizvede celik koji nece imati svrhu...Kinezi su masovno proizvodili celik po nalogu predsednika...imali su ogromne kolicine celika...ali ne i gde da ga upotrebe...to mu dodje ko da jednom penzioneru date novi ferari...

Niko

12.06.2016. 15:59

Industrija koje treba da se orvori kod nas je informaticka...proizvodnja softvera i procesora...tu su pare.

sm

12.06.2016. 16:25

Ovde neki misle da je bolje prodati je nekom domacem tajkunu, a on ce kljuc u bravu. Kinezi su je kupili jer su time usli u Evropu koja ne zna sta da radi sa svojim skupim gvozdjem. Sa zelezarom se ne osvaja samo trziste celika u Evropi. Znaju to kinezi, a i Vuciceva taktika nije nebitna u tome.Zivi bili pa videli.

Nikola Tasić.Cale

14.06.2016. 13:36

Ko drži do države - treba da ima i Železaru ! Imamo kvalitet i sertifikate, ali smo zbog UNO Sankcija izgubili tržište. Dok je USS bio "gazda" Železara je bila najveći izvoznik Srbije ! Sa postojećom savremenom tehnologijom, mehanotronikom i upravljanjem procesnim računarima, uz izgradnju novih pogona za proizvodnju šavnih cevi i pocinkovanog lima - PERSPEKTIVA ŽELEZARE JE IZVESNA !