Последњи гланц пред Путинов долазак

ВРХ руске државе и цркве, од председника Владимира Путина до патријарха Кирила, присуствоваће од 27. до 29. маја прослави хиљадугодишњице самосталног руског монаштва на Светој Гори. По званичним најавама, она ће се одржати у манастиру Светог Пантелејмона, познатог под именом Нови Русик, који се налази на обали Атоса.

Репортер "Новости" имао је изузетну привилегију да пре два дана посети овај највећи међу светогорским манастирима и на лицу места сазна да ће свечана служба Божја бити одржана и у обновљеном Старом Русику. Ту је у средњем веку настао првобитни самостални руски манастир у ком је монашки постриг примио српски принц Растко и започео духовни пут на ком је постао светитељ Сава.

Од тада су везе Пантелејмона и Срба нераскидиве. Током татарско-монголске окупације Русије између 1346. и 1500, већина калуђера који су га одржавали били су Срби. Почетком 16. века готово целокупно монаштво било је српско.

Због доласка највишег руског руководства на Свету Гору целокупан простор руског манастира је већ месец дана под посебним надзором, а пријем ходочасника је обустављен. Игром случаја, групу српских планинара из клуба "Копаоник" који су ових дана обилазили манастире Атоса старим монашким стазама, страховито невреме затекло је баш испред Пантелејмона. Руски монаси су учинили изузетан преседан и примили Србе на конак у огроман комплекс Новог Русика од блиставо белог мермера, у ком је до револуције живело више од 2.000 монаха.

Репортер "Новости" био је члан ове експедиције која је посетила и Стари Русик из 11. века, у планини изнад садашњег империјалног манастирског комплекса, који је саздан крајем 19. века под покровитељствим царске породице Романових.

Од средњовековног манастира, који је у то време био чувен по прелепом живопису, данас је остао очуван само пирг у ком се замонашио Свети Сава. Велики саборни храм Старог Русика грађен почеком 20. века и посвећен Светом Пантелејмону никад није заживео, јер је његову градњу прекинула револуција 1917. године.

- Сада се овај свети храм први пут у својој историји осликава за велику прославу, којој ће присуствовати врх Русије, чиме се наставља традиција прекинута револуцијом - рекао нам је сликар Виктор Гончаров, који са још 10 уметника годину дана даноноћно ради на улепшавању храма. - Од старог Русика остао је само пирг са параклисом Светог Саве Српског, где се он замонашио и бацио прамен косе војницима свог оца који су покушали да га врате кући.

На питање откуд тако добро познаје српско предање, Гончаров је једноставно констатовао: "Па, ми Руси и Срби смо браћа" и повео у посету пиргу Светог Саве српске госте који су се попели на планину упркос киши и густој магли.

Из тог облака само се назирала монументална зграда саборног храма, која сада блиста од злата и зидних слика. Међу најважнијим фрескама с десне стране огромног олтара стоји велика фигура Светог Саве Српског, који је био изузетно поштован и у Русији.

СРБИ И ПАНТЕЛЕЈМОН

ПРВИ руски манастир на Атосу постојао је још у време кнеза Владимира у 10. веку. Покровитељство цара Душана нарочито је допринело материјалном опоравку манастира током монголско--татарске окупације Русије. Сачувано је писмо деспотице Ангелине Бранковић руском кнезу Василију Ивановићу којим тражи да Русик узме под своју заштиту. После 1917. и комунистичке револуције, тек 2006. Владимир Путин долази као први руски лидер у посету Светом Пантелејмону.