Војвођанске приче: Kостобољу лечили у 40 када

КАДА је др Вилхелм Вилт на периферији Новог Сада, у тадашњој Футошкој шуми, на извору топле воде богате јодом, почетком 20. века, тачније 1909. године, подизао за то време модерну и раскошну зграду Јодне бање - "Варошког јодног купатила", тешко да је могао да слути да ће у истој тој згради реуматизам изучавати чак шест примаријуса и да ће ово купатило постати Специјална болница за реуматске болести, једина те врсте у Војводини.

А све је, како прича прим. др Милијанка Лазаревић, аутор књиге посвећене управо Јодној бањи, и актуелни начелник ове реномиране здравствене установе, почело када је, у децембру давне 1897. године у Футошкој шуми бушен артески бунар. Њиме, планирали су тадашњи градски челници, требало је да се реше потребе вароши за питком водом. Из бунара је, међутим, потекла топла, минерална вода, температуре 24,6 степени. Касније је утврђено - богата јодом. Новосађани су брзо увидели њено благотворно дејство. Историја Јодне бање је почела.

- Др Вилт, наш претходник, био је човек са визијом и већ тада је бању повезао са "Варошком јавном болницом", тако да је имала сталнозапосленог лекара, и то баш управника болнице - др Александра Шосбергера - прича Лазаревићева, док облазимо реновирано, раскошно здање, дело познатог архитекта Имре Франчека из Будимпеште, грађено у стилу сецесије, које је било један од најмаркантнијих објеката у граду.

У то време је, памти се, бања је имала чак 40 када, а ту су били и тушеви и три базена са топлом и хладном водом. У одељењу за физикалну терапију примењиване су терапије са блатом, масаже, купке - сумпорне, угљено-киселе, купке у пени, суво ваздушне купке... У бањи су се лечили болесници са боловима реуматског порекла, неуралгијама, ишијасом, боловима и отоцима у зглобовима реуматског и трауматског порекла, акутним и хроничним катаром желуца и црева, последицама запаљења бубрега, гојазности...

- Бања је током година пролазила и кроз неминовне трансформације и све више се, од бање, приближавала савременој здравственој установи, која је, ипак задржавала елементе бањског лечилишта - истиче Лазаревићева. - Сада смо савремена, акредитована реуматолошка установа, а не рехабилитациони центар, или бања, иако нас Новосађани и даље тако зову.

И збиља, када Новосађане питате где је Улица Николе Тесле, одговор ће бити - "Тамо је Јодна бања". Име Јодна бања, тако је дубоко уврежено, иако ова здравствена установа, већ деценијама, од 1966. године у званичном имену не носи одредницу "бања". Кроз њу, наводи Лазаревићева, годишње прође чак 25.000 пацијената.

Долазак у варошко купатило почетком прошлог века

ТИТОВЕ ТАЈНЕ ПОСЕТЕ

О ТИТОВИМ посетама Јодној бањи мало се знало, а медији су још мање писали. Упућени, међутим, причају како је Јосип Броз у Јодну бању долазио педесетих и шездесетих година, и како му је она била омиљена тајна бања, јер је долазио без пратње. Памти се и како је Тито у бању упадао изненада увече и вечерао, после безбедносне провере. Друштво су му понекад правили Моша Пијаде, Александар Ранковић, Едвард Кардељ, Петар Стамболић и генерал Марко Перичин Камењар, док су Александар и Славка Ранковић долазили са синовима.

НЕКАД "ОРИЈЕНТ", ДАНАС "МИНАКВА"

СВЕ до 1972. у бањи је и флаширана вода, која је давних дана била у свету пласирана као новосадска минерална вода - "оријент", или "новосадска радиоактивна вода Светог Спаса". Добијала је и награде на изложбама у Паризу, Риму и Лондону. За потребе бање, избушено је чак пет бунара, дубине од 150 до 285 метара, а од 1972. вода из истог подземног језера флашира се у фабрици "Минаква", само неколико километара од Јодне бање.