Војвођанске приче: Преко ћуприје до брачне среће
26. 05. 2016. у 17:47
У жељи да слога потраје, новопечени младенци већ два века чувају ритуал. Мостић подигао чобанин Габрић на месту где је упознао љубав свог живота којом се касније оженио
.jpg)
И данас се верује у чаробно дејство ћуприје
ПРЕНЕСИ ме преко ћуприје, па нек иде живот" - рекла је недавно једна суботичка невеста, прилично корпулентна, омршавом и високом младожењи. Женик се прилично презнојио преносећи супругу преко чувене Габрић ћуприје у суботичком насељу Прозивка, али је ипак успео и заслужио громогласан аплауз сватова и бројних пролазника.
Новопечени младенци су једни од многобројних младих парова који више од два века чувају традицију преношења младе преко мостића, јер верују да је то кључ за љубав, слогу у кући и срећан брачни живот.
Прича о прелепој Габрић ћуприји, која данас краси парк на Прозивци, протеже се до прве половине 19. века. У Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе објашњавају да обичај преношења младе преко Габрић ћуприје има корена у народном обичају уговорених венчања, посебно присутном код Буњеваца.
- Тада је невести било забрањено да прве недеље брака посети родитеље, како би се лакше навикла на нову кућу. Мостић преко некадашње реке на улазу у град налазио се на путу до цркве, а преко њега путарину је наплаћивао извесни Габрић - кажу у овој установи.
То каже етнологија. Легенда је, пак, много занимљивија. Наиме, Прозивком је тада протицала речица преко које није било никаквог моста, те људи нису имали како да пређу на другу страну. Проблем је решио Габрић, леп и стасит чобанин, преносећи их на леђима на другу страну. То је учинио и када је преко речице желела да пређе једна лепа цура са околних салаша. Ашиковање је почело истог трена, а снаша је сваки дан долазила до речице и молила Габрића да је пренесе на другу обалу, јер, наводно, тамо има посла.
На радост Суботичана, Габрића мост обновљен 2010.

Данима је то трајало, све док Габрићу није досадило да је носи на леђима, те је девојку запросио и довео својој кући. Због велике љубави према њој, решио је да подигне ћуприју и споји две обале. То је био његов начин да се захвали Богу што је баш ту упознао своју невесту. Када су се венчали, млади чобанин је свима причао да му је баш ово место помогло да пронађе љубав свог живота.
Врло брзо се по целој Суботици прочуло да место где је подигнута ћуприја има чаробно дејство, и да би брак био срећан и младенци имали бројно потомство, младожења мора да пренесе младу преко мостића.
Мостић у Прозивци после Другог светског рата

Ову праксу су прво почели Буњевци, али преузело је и мађарско, хрватско, па и српско становништво, иако је код Срба устаљено веровање да се млада преноси преко прага.
Већина младих парова можда и не зна за ову причу, али се обичај задржао дуже од два века, те није реткост да се и данас сватовска колона заустави и да младожења узме у наручје невесту и симболично је пренесе преко Габрић ћуприје.
Јер, како би многи у овом крају рекли, боље да пропадне село, него добар обичај.
Из фијакера, правац преко ћуприје

СУСРЕТ СА СРОДНОМ ДУШОМ
ЋУПРИЈА је временом пропадала, те се осамдесетих година минулог века срушила. Међутим, обновљена је 2010. године, на радост многобројних грађана. Постала је место где се окупљају не само тек венчани парови, већ и они који жуде за тим да упознају сродну душу, као и Суботичани свих генерација.
ja, naravno...
26.05.2016. 18:14
Divna prica, bas vam hvala sto izvlacite iz zivota, proslosti i sadasnjosti ovakve teme! Sjajan izbor. Bas me zanima kako izgledaju te vojvodjanske price , mi ovde u Sumadiji ne mozemo da ih vidimo u Novostima, a eto postoji sajt pa i mi uzivamo i u Beogradskim i u precanskim pricama,,,Pozdrav iz Kragujevca.
Коментари (1)