Војвођанске приче: Од земље, преко хлеба до неба

О ХЛЕБУ, најприсутнијој храни на свим трпезама света, људи знају веома мало, о његовом симболичном значењу у култури, религији, обичајима и веровањима. Хлеб прати човека од рођења, кроз живот, али и у обредима и после смрти.

Да би његов настанак, симболику и значење приближио другима, Слободан Јеремић Јеремија, сликар из Пећинаца, дошао је на идеју да у овом сремском месту, у којем нема јела без хлеба, оснује Српски музеј хлеба, у којем су већ 21 годину смештене збирке са око 2.000 предмета. Ово је један од ретких приватних и најпосећенијих музеја са преко 12.000 посетилаца годишње.

У једином музеју хлеба у Србији, све је другачије од других музеја. Музејски експонати немају материјалу вредност, али етнографски значај је немерљив. Поред оруђа за обраду земље из Хомоља и са Старе планине, збирке предмета за саму припрему хлеба и 96 обредних векни, најстарији експонат је ручна вршалица из околине Књажевца, једина сачувана, која је стигла у Србију као ратна одштета после Првог светског рата.

- Претпостваља се да датира из 1920. На њој је морало шесторо људи да ради, прво се одвајало зрно од класа и на крају везивало сено у снопље. Да бих је добио, дуго година сам убеђивао баку, која ју је донела у мираз, да је трампи за слику.

И коначно кад смо се договорили, прво смо је расклопили и на коњима једва спустили са брда до пута - присећа се Јеремија и каже да су у тим крајевима старе предмете сачували они који су тешко живели.

А, као сликар, путујући по Србији, имао је прилику, вели Јеремија, да се бави и сакупљачко-истраживачким радом о хлебу. У идеји га је пратила супруга Биљана, која је посетиоцима и главни водич кроз давно прохујало време.

У Музеју хлеба у Пећинцима, изложени предмети разврстани су у три тематске збирке: етнографску, археолошку и ликовну. Етнографску збирку чине оруђа за обраду земље, као што су рало, дрљача, ваљци... Ту је и неолитско огњиште, наћве, лопари, гртала за печење хлеба, црепуља за сач, авани за мрвљење суве паприке... Али ту се налазе и четири копије хлеба из неолита, са локалитета Доња Браневина, који су у облику зрна жита. Други хлеб, који се и данас прави за Божић, у облику је погаче, односно Сунца, а трећи у облику кифле, као симбол Месеца.

- Концепција поставке има за циљ да покаже пут зрна пшенице од земље, преко хлеба до неба. И као сликар сам имао циклусе: земља, хлеб и небо - објашњава нам Јеремија.

У оквиру музејског комплекса је и фуруна за печење хлеба, звоник посвећен Св. Николи. Значајно је и двориште музеја, које је права ботаничка башта са биљакама које је Јеремија доносио из разних крајева наше земље.

ПОНОС БИТИ СЕЉАК

Овамо долазе разне генерације посетилаца. Баба и деда који су пре подне не њиви, по подне дођу, плате улазницу, да би видели како се некада радило и живело.

На овај начин покушавам да им вратим самопоуздање и покажем своју и њихову вредност и вредност посла којим се баве. Желимо да преобратимо стид у достојанство, јер је понос бити сељак - наглашава Јеремија.

ЗА ОРАЧА - ШАКА, А ЗА ДЕЦУ ГОЛУПЧИЋИ

У МУЗЕЈУ је изложено 96 обредних хлебова, и они су најважнији део збирке и разврстани су по групама. Месе се за велике празнике, као што су Божић, Ускрс, славе, рођења, сахране, даће... Хлеб за орача је у облику шаке, за децу - голупчићи, а у онај за виноградаре ставља се грожђе, за славу се меси хлеб у облику Сунца...