Доланц раздвојио Јованку и Тита

ДЕЦЕНИЈАМА се нагађало шта је био прави узрок раздвојености Тита и Јованке Броз. Било је много верзија, помињале су се и друге жене, али права истина је да су их раздвојили Титови најближи сарадници предвођени Станетом Доланцом. Савезна врхушка је годинама размишљала само о томе како да се још за Титова живота домогне власти. Једина препрека за то била им је Јованка, и зато су годинама тражили начина да их раздвоје. И успели су. Од септембра 1977. године, Јованке више нема у Титовој пратњи.

Ово, за "Новости", тврди Мирослав Мија Младеновић (92), партизан, припадник Гардијске бригаде и потпуковник ЈНА, који је, као Титов лични фотограф, уз Јосипа Броза и Јованку провео три и по деценије, од 1945. до 1980. године. Ови подаци, али и још многи до сада непознати детаљи из живота чувеног југословенског брачног пара, појавиће се у књизи "Истина о Јованки", која ће бити објављена 25. маја. Са Јованком Броз био је у пријатељским односима од 1961. године до њене смрти 2013. године. До сада је објавио 12 књига, углавном о животу Јосипа Броза.

- Јованка Броз је, без сумње, била Титов најбољи и једини одани, искрени пријатељ, и то без интереса, за разлику од његових најближих сарадника, који су мање -више били "глумци" жељни власти - каже Младеновић. - Тврдили су да своје задатке и обавезе извршавају успешно, без иједног привредног проблема. Иако је економски развој од 1974. године већ увелико био успорен. Тито се, међутим, са Јованком, која је добро познавала стање у земљи, договорио да она преко својих познаника сазна више о пословању и стању у радним колективима, о привреди у целини и установама у земљи.

Сазнања председника Тита добијена од супуге Јованке о стању у земљи, према тврдњи нашег саговорника, била су забрињавајућа. Председникови најближи сарадници сазнали су да оно што су скривали, до Тита стиже преко Јованке. Од тада почиње подозрење, па и мржња према животној сапутници Јосипа Броза. У наредним реферисањама, први Брозови сарадници реалније су говорили о тешкоћама у земљи, али су размишљали и о томе како да науде Јованки, да јој се освете. Начин да се Јованке "легално" реше, за државне функционере била је оптужба да се меша у државне послове.

- У првој половини 1975, Тито и Јованка били су на одмору у новосаграђеној вили у Игалу код Херцег Новог - наводи делове књиге Младеновић. - Тих дана, по наговору секретара ЦК СКЈ Станета Доланца, у Београду се састао већи број чланова ЦК СКЈ и одлучио да формира комисију која ће отићи у Игало да саслуша Јованку Броз. Тито је испоштовао одлуку већине, а у комисији су били Петар Стамболић, Крста Црвенковски, Блажо Јовановић и Ђуро Пуцар. Како ми је рекао мајор Благомир Марић, саслушање је одржано на усидреном школском броду "Галеб", у Зеленици, недалеко од Херцег Новог.

Према речима Младеновића, на саслушању је одлучено да Јованка, у пратњи Титовог лекара др Александра Аце Матуновића, иде на испитивање у ВМА. Пре него што је превезена У Београд, Јованка се вратила у Игало, где је остала неколико сати са супругом. Пред полазак, плачући се руковала са дежурним пратиоцем потпуковником Драгомиром Драгом Микелићим и рекла му: "Чувај ми Јосипа од савезних руководилаца."

- Другарица Јованка Броз, наравно, није ни ишла на испитивање здравља у ВМА, јер за то није ни било потребе - наводи Младеновић делове своје књиге. - Осим тога, Стане Доланц је из личних разлога посебно желео да се освети Јованки. Она је, наиме, пре Титове званичне посете СССР-у, Кини и Северној Кореји, септембра 1977. године, рекла Титу: "Јосипе, у посету одлазим ја или Доланц. Заједно, не! Ти знаш зашто." Пред посету овим земљама, Јованка је од познаника из Словеније добила фотографију Станета Доланца у немачкој униформи, са датумом из 1944. године.

Од ове посете Јованка више није пратила супруга у званичним посетама, нити је била у његовој близини. А како му је, по тврдњама нашег саговорника, испричала Јованка, чак је с телевизије сазнала да је пребачен у Клинички центар у Љубљани. Када је Тито 1980. године умро, Председништво СФРЈ је одлучило да забрани Јованки да присуствује сахрани супруга с којим је живела 28 година.

- Ту одлуку Председништва, Јованки је открила Индира Ганди - открива Младеновић. - Премијерка Индије позив на сахрану условила је сусретом с Јованком Броз, с којом је била пријатељица. Индира Ганди је Брозову удовицу посетила и годину после сахране, а повремено су одржавале везу и телефоном, све до мучког убиства премијерке Индије.

УСКРАЋЕН ПОСЛЕДЊИ РАЗГОВОР

КАДА је сазнала да је Тито пребачен у болницу у Љубљани, Јованка је покушала да добије лекаре и распита се за његово здравље - прича Младеновић. - Упркос чекању на линији, нико од лекара није се одазвао њеном позиву. Према Јованкином казивању, била је то једина и последња веза коју је добила. То и не чуди, јер је, према речима службенице Десе Мацуре, која је радила на телефонској централи Кабинета председника Репубилке на Дедињу, она истог часа из Словеније обавештена о томе да је генерал армије Никола Љубичић наредио да се супрузи председика Тита више не даје телефонска веза са Словенијом.