Полицијски коњи послушни уз јабуке и шећер

РУБЉОВ, Фреја и Поларис, мишићави, сјајне длаке, на полигону прескачу препреке, као у инат поноситом Фреду Астеру који их посматра иза своје ограде. Рајко Бој и Ројал послушно прате ритам старијих коња. Њих двадесет, миљеници својих јахача, тренирају попут професионалних спортиста. Спремају се за патроле Београдом, дружење с децом, али и најризичније дербије.

Репортере "Новости" дочекала је уобичајена слика из Требевићке 12 на Бановом брду, где ради Чета коњаника, посебна јединица Полицијске бригаде. Око четрдесеторо полицајаца изабрало је овај посао, и сви су сагласни у једном - коње мораш да волиш да би радио с њима.

- Пажљиво водимо рачуна о њиховој исхрани и хигијени, а имамо и 24-часовни надзор - прича капетан Милан Милошевић, в.д. командира Чете коњаника. - Од њихове пете године почиње тренажни рад, а онда их припремамо за различите ситуације. Прво почињу да одлазе на "блаже" утакмице.

У шталу изнад Пожешке улице коњи су стигли из Немачке, Холандије, Белгије, Француске, земаља познатих по коњичком спорту. Домаћи копитари имају у себи галоперску крв, а таква нарав понекад је превише дивља да би се коњи прилагодили правилима престоничких улица.

- Галопери су експлозивни. Благи, мирни и високи коњи су за нас - објашњава Милошевић.

Јабукама и шећером подмићен дорат у међувремену прелази преко пластичних флаша на терену, потом наилази на лопту, и мирно се враћа укруг. И тако сви редом.

- На све морају бити спремни. Не смеју да се плаше петарди, ни трака, навијача. Уче, прилагођавају се, и онда су спремни за патроле Адом Циганлијом, Кошутњаком, Земуном и Калемегданом, као најзахтевнијим деоницама - искрен је командир Чете.

Већ око своје двадесете године коњи су спремни за "пензију". Углавном их купују љубитељи животиња, као и деца из коњичких клубова. У Требевићкој улици сада су углавном искуснији коњи, а најмлађи међу њима је - Поларис.

- То последње ждребљење у нашој штали било је 2009. године, и он је на неки начин мезимац свих - кроз смех објашњава Милошевић.

Са овим омладинцем међу доратима највише ради водник полиције Игор Јурас. У Чети је већ 12 година, а пре тога је четири године провео у Коњичком клубу "Полицајац".

- Поларис ми је миљеник, сви волимо да радимо с њим - каже Јурас. - Ја сам кроз клуб упознао рад Чете, био сам и члан репрезентације. Коњи су предивне животиње и међу људима наилазе на велико одобравање.

Спорт је управо и најбољи начин за унапређивање обучености и полицајаца и коња. Коњички клуб "Полицајац" је основан као спортска секција "Милиционар" давне 1947, у оквиру Коњичког ескадрона Народне милиције у Београду.

- Активан је непрекидно, од оснивања - поносни су у Чети.- Памте се још шездесете када је било више од сто коња, као и време када није било аутомобила, па је одговорност била на Коњичком ескадрону. Сада стрпљиво чекамо нове коње. А код нас су сви увек добродошли...

ДАМЕ ПРИВЛАЧЕ ПАЖЊУ

У Чети ради шест жена, а једна од њих је млађи полицајац прве класе Маја Лемајић, иначе државни првак за сениоре у дресурном јахању. Њен миљеник је Рајко Бој. - С њим сам се одмах повезала, то је једноставно јаче од човека - каже Маја. - Само у Београду се људи изненаде када виде жену на коњу. У унутрашњости то није случај. Правило је да нам се највише обрадују деца када патролирамо, али и у току дружења кроз акције "Полицајац у заједници".

ЦЕНА ОКО 10.000 ЕВРА

Спортски коњи на тржишту вреде и до дванаест милиона евра! Међутим, они "обични", који по служби стигну на Баново брдо, углавном коштају до десет хиљада евра. Куповина је свакако исплативија, јер године треба да прођу од ждребљења да би коначно коњ био спреман за тренажну фазу.