Цртање је најбољи лек за бол

БОГ ми је дао ову болест, али ми је дао и дар да помоћу њега пребродим све тескобе. Свака нацртана икона за мене је доза терапије, и само док их радим не осећам болове... - спуштајући на тренутак мобилни телефон, где на "Вајберу" црта иконе, гласом пуним топлине почиње своју животну причу Суботичанка Данијела Киш (33).

- Ово је Света Агатија, која се ни поред страшних мука којима је била изложена није одрекла хришћанске вере, већ јој је она давала снагу да издржи сав бол - објашњава нам Данијела, настављајући цртање палцем леве руке.

Причајући о хришћанској мученици, Данијела као да прича о себи. Пре десет година разболела се од системског запаљења крвних судова и периферних нерава, аутоимуне болести која се с годинама погоршава. Док год је могла да се креће, Данијела је у три суботичке школе радила као наставник ликовног, али је са само 27 година морала да оде у пензију. Од краја 2014. године болест ју је потпуно приковала за кревет.

- Цртање је одувек било мој живот. Иконе сам почела да радим пре четири године, а до тада сам сликала своја унутрашња размишљања и стања, и ти радови су углавном у себи носили бол, патњу и револт - сећа се Данијела. - Захваљујући презвитеру оцу Драгану Стокину, мом духовнику, схватила сам да могу да иконопишем, и тако се отворило ново поглавље мог живота.

Док је могла да црта, иконе је радила на хартији, али с временом јој је то постајало све теже. Идеју да свој дар настави да гаји на "Вајберу", индиректно јој је дала мати Јефимија, игуманија манастира Градац код Чачка, међу чијим радовима је видела један урађен на компјутеру.

- Једно јутро, прошлог августа, пробудила сам се и осетила огромну потребу да сликам. Узела сам телефон и полако почела да цртам - наставља Данијела, не прекидајући рад који полако добије јасне обрисе.

Света Агатија

Тако је настало више од 580 икона хришћанских светаца. Из сваке од њих проговара Данијелина снага, воља за животом, љубав према ближњима, радост коју носи сваки нови дан.

- Наравно, буде и ситуација када су болови несносни, када се питам зашто је Бог баш овако одлучио, зашто ми је баш ово дао. Онда схватим да Бог све даје са љубављу, да ми је уз болест дао и много тога што живот чини лепим - каже уз осмех који плени, али онда нас и прекорева. - Немојте случајно да напишете нешто патетично и тужно, јер живот није такав, ја нисам таква, нити дозвољавам укућанима да буду такви. Шта год да нам живот пружи, морамо да прихватимо, јер је један једини који имамо и треба да му се радујемо.

Свети Герасије

ОД самог почетка болести, уз Данијелу је тадашњи момак, а сада муж Роберт, који јој је, уз оца, мајку и сестру, највећа подршка.

- Без њихове љубави сигурно не бих била овако јака. Љубав дефинитивно даје највећу снагу - поручује Данијела.