Војвођанске приче: Беж`те цуре, стижу поливачи

ТИ ћеш опет ић` у коло, долазиће поливачи, пиваћете писме старе, пратиће вас тамбураши..."

Пева Звонко Богдан, али певало је прекјуче, на Водени понедељак, и старо и младо у Бајмоку, где се од заборава чува стари буњевачки обичај поливања на други дан Ускрса.

Већ око девет ујутру, група младића, сви одреда у белим кошуљама и сукненим панталонама увученим у дубоке, изгланцане чизме, упрегли су гиздаве чилаше и кренули по селу. У колони окићених каруца, лагано и парадно, скидањем шешира поздрављају знатижељне, који излазе из кућа да их виде и одмере. У троје каруца поливачи, а у четвртом тамбураши, јер се "без песме у посао не креће".

А кренули су да обиђу куће у којима има лепих девојака, да их полију водом из бунара и пожеле им добро здравље и да се догодине удају. Док се чује песма, домаћини нестрпљиво ослушкују бат копита и јеку прапораца, а девојке, у хаљинама од шуштаве свиле, треперећи чекају да виде да ли ће међу поливачима бити и њихова симпатија.

- Ми смо Буњевци, врила је наша крв... - певају испред куће, код које су затекли широм отворену капију, знак да у њој има женске чељади и да су поливачи добродошли.

Како адети налажу, најречитији међу поливачима преговара са домаћицом, пита има ли цура и да ли могу да уђу.

- Има, има дивојака, али само ако има вештих поливача да их ухвате - одговара нана, док баћа скидањем шешира жели добродошлицу момцима.

А онда креће цика девојака, које држећи гломазне сукње у рукама, трче свуда по авлији. Оне најдовитљивије искористе метеж, па од поливача беже кроз прозор. Док свом снагом желе да умакну оном ко им се не свиђа, симпатији пуштају да је ухвати. Наравно, и он мора мало да се презноји.

- Да се ове године удаш за оног ког ти срце иште - шеретски ће младић, док студеном бунарском водом полива девојку.

Девојке потом младиће ките цвећем и нуде колачима, а тајним симпатијама намењују најлепше ускршње јаје.

Наравно, како је почело, тако се уз песму и заједничко коло и завршава поливање. Кад падне ноћ, када се на игранци сумирају утисци, младићи се хвале колико су прикупили ускршњих јаја, а девојке колико им се мокрих сукања суши на конопцу.

Поливање уз жељу да се ове године девојка уда за оног, ког јој срце иште

ИЗВОРНИ ОБИЧАЈ БУЊЕВАЦА

- ПОЛИВАЊЕ је изворни обичај Буњеваца, који се касније проширио међу католичким живљем на овим просторима - каже Бранко Покорнић, председник Буњевачког културног центра у Бајмоку, који брине о томе да овај леп и несвакидашњи обичај не ишчезне. - Има више веровања о пореклу празника, а једно је да се у стара времена на овај дан освештавао бунар и поливањем бунарском водом сви су се прали од греха. Некада је то била прилика за удварање, да момак провери своје шансе, јер на тај дан нико се од куће не одбија. С друге стране, што је девојка имала више поливача и мокрих хаљина, толико је њена "вредност" као удаваче била већа.

У хаљинама од шуштаве свиле, треперећи чекају момке да их полију