Студенти прете бунтом

РАДОВАНУ нису изрекли 40 година робије. Осудили су га на доживотни казамат. Али, то је тек полувреме! Он је примио одлуку Судског већа, миран, јер пресудом није доведен у питање опстанак Републике Српске. То је резултат његове борбе, завета и жеље. Он, можда, неће доживети слободу. Њему је важније да слободу има Српска.

Репортери "Новости" примили су ову поруку на Палама од Караџићевог брата Луке, који је присуствовао изрицању пресуде у Хагу. Нимало пријатно окружење Луке Караџића: представници Удружења жртава из Сребренице и седам општина, одакле су прижељкивали осуду за геноцид.

- Шта? Четрдесет година? - устали су младићи из кафића у центру Пала. - Идемо на протест.

- Нећемо на протест, децо, ово је тек полувреме пресуде - стишавао је младе људе један професор.

- За протесте никад није касно, сада је време да покажемо стрпљење. Има времена за другостепену пресуду.

Док траје пригушена агонија паљанских, углавном младих Срба, тишину ремете само новинарске екипе које су се устремиле на породицу Караџића. Ћерка Соња, супруга Љиљана, син Саша, одлучили су да у тишини, у својим домовима, пропрате изрицање пресуде. Узалудно су новинарске екипе опседале кућу Караџића.

Сударамо се са професором Драганом Костићем, физичарем на овдашњем Универзитету. Каже нам прилично љутито:

- После овога, предлажем Скупштини Србије и Скупштини РС да на заједничкој седници одбаце све хашке пресуде.

Првостепена пресуда Караџићу, оснивачу СДС и једном од утемељивача Републике Српске, пољуљала је, у трену, емоције на Палама, али и у Источном Сарајеву, већински српском делу овог града. Из тренутка у тренутак, отуда стижу вести да ће се студенти сами организовати, кад их већ нико други није организовао, и кренути у протест.

Студенти су били испровоцирани графитима који су осванули у српском делу Лукавице: "Смрт четницима!" Ипак, пре ових графита, осванули су билборди у Источном Сарајеву: "Караџић и Шешељ су хероји".

У сусрет оваквим емоцијама кренуле су приче из бошњачког дела града да су спремни: заставе, сирене, аутомобили, повици и поруке "Смрт Републици Српској". Ипак, испоставило се: федерална полиција забранила је свако јавно окупљање.

Враћамо се на Пале, тензије су, у касним поподневним сатима, прилично смирене. А, у сатима пре изрицања пресуде, Пале су биле готово пусте. Зебња се уселила у сваку кућу. На пијаци и у поподневним сатима разговарало се упола гласа. Нигде, баш нигде, није било ни осмеха ни смеха.

- Надали смо се најбољем, а страховали смо од најгорег - говори за "Новости" Ружа Симић. - Колико лично страхујем, толико страхујем за судбину деце и унука. Ми смо, овде, на Пале, децо моја, протерани из Вогошће. Све смо тамо оставили, овде смо читав живот у завежљају донели. На пут у Требевић, док су Срби у кесама носили кости својих најдражих, то стално сањам. Јесте ли ви гледали тај филм у ком старци носе кости своје деце изгинуле за Српску? Јесмо... Па шта онда да причамо. Шта ме, онда, питате? Питајте оне који тај филм нису ни приказали у Хагу.

ИЗРИЦАЊЕ пресуде Караџићу праћено је широм РС, по кафићима и кућама. После изрицања пресуде, у центру Бањалуке окупили су се чланови Удружења грађана Источне алтернативе РС и Источне алтернативе Србије. На Тргу Крајине одржали су мирни протест на којем су изразили незадовољство радом Хашког суда подсетили на НАТО бомбародовање Србије и одали почаст жртвама.

Председник Источне алтернативе РС Војин Павловић, изјавио је да је згрожен пресудом од 40 година, радом Трибунала.