Војвођанске приче: Дуд два века пара небо

У ЧЕНЕЈСКОМ атару, равном ко тепсија, случајном пролазнику или намернику, у очи најпре пада тужна слика - све мање салаша, а онда у непрегледној равници, краја јој нема, поглед запне за горостас, по нашки дуд, а на латинском мorus alba L. Грмаљ са стаблом високим чак 16 метара, и крошњом пречника за метар дужом, "угнездио" се на већ одавно пустом салашу породице Кузмановић. Попут каквог чувара, ту је више од два века, одолевајући ћудима природе.

За више од 200 година, упамтио је овај старац прохујала времена, када је његова богата крошња за врелих летњих дана, кад упекне звезда, домаћинима пружала дебелу `ладовину и слатке плодове.

Салаша, али и дудова у Војводини све је мање, а овај један од најстаријих представника своје врсте у северној покрајини, и данас је још родан, али зреле дудиње, одавно нема ко да једе, сакупља и пече чувену дудовачу. На кући и помоћним објектима, зуб времена и те како је видљив.

Некада имућни власници, породица Кузмановић, Живка и Младен, одавно су се упокојили, а времешно равничарско свето дрво у великој авлији, пркосно одолева. Када је тачно посађен, не знају ни данас најстарији Ченејци, а прича се да се његова старост подудара са утврђеним временом досељавања породице Кузмановић у Ченеј.

- Овај дуд је одувек ту - каже Ђорђе Брзак, мештанин Ченеја, додајући да је деценијама раније често долазио на салаш и дружио се са једном од ћерки Кузмановића. - Прешао сам осамдесет лета, а он и даље стоји.

Управо због одавно пожутеле "крштенице", 1985. године је стављен под заштиту као споменик природе треће категорије. За управљача је одређено ЈКП "Градско зеленило", које по речима Светлане Кузманов, руководиоца Одељења за управљање природним добрима у овом новосадском предузећу, сваке године уклања самоникло шибље у заштићеној зони од 7,54 ара.

- По потреби се уклањају суве гране крошње - наводи наша саговорница. - Висина дебла до прве гране је 2,30 метара, док је обим стабла 3,80 метара.

ПЧЕСА ПОД КРОШЊОМ

НА меком тепиху пролећне траве под крошњом симбола Ченеја, годинама се одржавала манифестација "Пролеће на ченејским салашима" (ПЧЕСА), "рођена" 1984. управо на ченејским салашима. Ту су долазили чувени Раша Попов, академик Бошко Петровић, кантаутор Ђорђе Балашевић...