Војвођанске приче: Сомборци узели зајам да плате слободу

ПРЕ две недеље Сомбор је прославио Дан града, 17. фебруар, и 267. годишњицу од стицања статуса слободног краљевског града. Наиме, Сомборци су код тадашњег империјалног двора у Бечу извојевали слободу, што је Марија Терезија потврдила потписом на елибертационој повељи. Трајала је та фискална и судска слобода Сомбораца готово два века, да би формално нестала између два светска рата.

После Београдског мира 1739. и смиривања унутрашње ситуације, становници Сомбора, односно сомборски граничари су на протестном скупу одредили изасланство које је упућено у Беч да почне преговоре како би изборили статус града, са посебним повластицама и већим слободама и привилегованијим правним положајем у феудалној Угарској.

Марија Терезија одлучује 21. марта 1747. године да се Сомбору додели статус слободног краљевског града под условом да се царској благајни уплати 150.000 рајнских форинти. Да би испунили тражени услов, Сомборци су подигли зајам и државној благајни уплатили цео износ 1. јула 1748. Повеља је потписана 17. фебруара 1749. године са припадајућим правом: грбом, печатом и титулом Рegie Liberaelve Civitatis Zomboriensis. Главни део Повеље је експозиција, у којој се говори о томе шта је подстакло круну да изда Повељу, као и 19 тачака, у којима се излаже шта је све дозвољено граду, али и која су му права и обавезе.

С леве стране Повеље налази се потпис Терезије, а са десне грофа Леополда Надеџија,саветника двора и угарског дворског канцелара, преко којег је Повеља и издата. Уз њу су додата и два текста. Први сведочи о томе како је текст Повеље прочитао бележник, као и да је једногласно примљен на Скупштини Бачке жупаније, одржане 13. маја 1749. на имању Букчиновци. Други део озваничио је таберникални суд у Пожуну, 22. јуна 1749.

После додељивања Повеље, Сомборци почињу да граде нове јавне објекте, пошумљавају околину, оснивају школе, а 1. маја 1778. године, када је овај изузетно значајан документ и додељен, Аврам Мразовић оснива "Норму" за оспособљавање српских учитеља, која је у прво време била само тромесечни курс. "Норма" ради до 1811. године, да би потом била замењена Краљевским педагогиумом народа Илирског.

СКУПА ПЛЕМИЋКА ТИТУЛА

Повеља се чува као експонат у сомборском Градском музеју. Њоме је стечена могућност да сви грађани који су испунили услове и уплатили одређен износ у градску благајну уживају племићки статус. Сомбору је припало 11 околних пустара, а град је располагао са 40.000 пожунских јутара земље: две трећине у ливадама, пашњацима, виноградима и баштама, док су једна трећина биле оранице.