Светски бисери различитости

НАЧИН припреме хране, познат као "вашоку", који обједињује древну вештину, знање и традицију, више је од јапанске кулинарске уметности. Кувари пристигли из Јапана то су недавно демонстрирали у Београду, представљајући не само храну једног од најдуговечнијих народа, већ и специјалитете који су својом особеношћу изборили место на листи нематеријалног културног наслеђа Унеска.

Јапанска традиционална кухиња придодата је, наиме, пре три године јединственој листи од неколико стотина разноврсних нематеријалних израза појединих заједница, од усмене традиције, уметничких представа, обичаја и ритуала, до фестивала и знања повезаних са природом, чак и свемиром. Реч је о још живој традицији са којом се идентификују поједине светске заједнице. На овом јединственом списку наслеђа које је испунило критеријуме да би се нашло под "кровом" Унеска, највише је традиција и обичаја из Кине и Јапана. Следе она из јужне и средње Америке, Африке и појединих делова Европе. Ово је и једна од ретких листа на којој нема "представника" Сједињених Америчких Држава, Британије, Немачке...

Из Србије је под заштитом Унеска јединствена породична, крсна слава. Она се на листи нашла због значаја њених елемената за учвршћење идентитета српског народа, неговањем православних и народних обичаја у славу заштитника породице и домаћинства, који се преносе с генерације на генерацију. Имајући у виду богатство српског нематеријалног наслеђа, ово би могла бити тек прва наша ставка за Унеско.

Од наших суседа највише ставки нематеријалне културне баштине на листи Унеска имају Хрвати са више од десет традиција, од чипкарства, преко немог кола, Сињске алке и Феста Светог Влаха у Дубровнику, до процесије крижа. Мађари су заступљени са фестивалом у Мохачу и фолклорном уметношћу Матјо. Из Македоније је ту оро, копачка мушка игра из села Дрмче. БиХ је на листи присутна захваљујући змијањском везу. Уз неколико фолклорних традиција, Бугари штите умеће чипровског ћилимарства, а Румуни су на листу уврстили хорецу керамику и неколико плесова, уз божићне песме.

Аргентина је представљена, уз танго, и традиционалним начином сликања у Буенос Ајресу "филете портењо".

Мексиканци су успешно кандидовали домородачку прославу Дана мрвих, маријаче и традиционалну мексичку кухињу. Експерти Унеска, који око деценију одлучују шта ће од предлога појединих влада да заврши на листи нематеријалне културне баштине, били су рестриктивни када је о храни реч. Уз Јапанце и Мексиканце, заштићене су само још француска и медитеранска кухиња. Ова последња заузима почасно место, јер представља чак седам земаља - Грчку, Италију, Шпанију, Мароко, Португалију, Кипар и Хрватску.

Вредност обе листе лежи не само у чињеници да слави глобалну разноликост, већ и у томе што скреће пажњу на особене традиције које се гасе. Али, управо присуство на овом списку омогућава "заједничку акцију" спасавања и оживљавања тих традиција, у којој се појединачним државама омогућава да се за њих не боре самве, већ да добију и помоћ из света.

ШТА СВЕ СПАЈА

ОСОБЕНОСТ листе која "слави" глобалну различитост, чине традиције које спајају више држава и култура. Танго тако сједињује Аргентину и Уругвај, фестивал ватре у Пиринејима Андору, Шпанију и Француску, а језик, игра и музика Гарифуна спаја Белизе, Гватемалу, Хондурас, Никарагву, баш као што балтичке земље Естонију, Летонију и Литванију сједињује славље уз музику и плес. Соколарство је "веза" у разноликости Уједињених Арапских Емирата, Аустрије, Белгије, Чешке, Француске, Мађарске, Кореје, Монголије, Марока, Катара, Саудијске Арабије, Шпаније и Сирије.