Лондон вага тајну Титовог сефа

ТРИДЕСЕТ килограма злата у полугама, грумену и праху, више од 2.600 златника, предмети од злата, брилијаната, дијаманата и бисера, укључујући круну краљице Марије, златни медаљон са њеним ликом и ликом краља Александра, као и привезак са фотографијом Романових, нумизматичка збирка, посуђе од сребра и злата, ордени Карађорђеве звезде...

Све то и даље чека у врећама, у трезору Народне банке, на београдској Славији, да се заврше судски поступци који би доказали да су њихови власници чланови династије Карађорђевић. А да би поступци били окончани, наследници краљевске породице, упркос повременим несугласицама, морају да седну, договоре се и заједнички наступе пред судом, да би се идентификовало шта је тачно коме припадало. За то је потребна помоћ неке релевантне стране аукцијске куће, попут “Сотбија”.

Уколико то не ураде, сва је прилика да ће ствари и даље остати запечаћене у државном сефу. Зато су у току преговори.

Пошто је Први основни суд пре извесног времена одбио захтев адвоката наследника краљевске лозе да се ова имовина изузме из оставинске масе Јосипа Броза Тита, као што је одбио и захтев маршалових наследника да им било шта врати, поставља се питање шта ће бити са овим драгоценостима. Њих је открила и пописала комисија коју је пре три године формирао председник Томислав Николић. Већина ствари из чувеног “депоа 555”, познатог као “Титов сеф”, има жиг који указује да су припадале краљевској породици: краљу Александру и краљици Марији, али и кнезу Павлу и кнегињи Олги. То, уосталом, потврђује и извештај судског вештака Рајка Дупала.

“Депо 555” формиран је после Титове смрти од ствари које су нађене код њега. Пописала их је Комисија и на основу одлуке Председништва СФРЈ од 30. марта 1982. предате су на чување Трезору НБС са ознаком “државна тајна”. Ову ознаку скинуо је, у фебруару 2013, председник Николић, на предлог Комисије коју је предводио проф. Оливер Антић. Комисија је тад децидирано навела да покретности из овог сефа не спадају у Титову заоставштину и подржала налаз вештака да је то било власништво Карађорђевића.

Ове ствари породица Карађорђевић потражује не само у поступку реституције, већ и у оставинским поступцима после смрти краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге, покренутим пре две године. Оставински поступак иза смрти краља Александра окончан је још 1938. и њиме су подељене краљеве непокретности, а наследници су три сина.

- Да би имовина могла да се врати наследницима и подели, прво је потребно да се индивидуализује шта је припадало краљевском, а шта кнежевском брачном пару - каже Зоран Живановић, заступник престолонаследника Александра Карађорђевића.

Ово је веома тешко због протока времена и нестанка документације, а посебно с обзиром на то да нико из саме династије не може да препозна предмете. Кнегиња Јелисавета и њен брат, кнез Александар, јер су тада били деца, а остали наследници краља Петра и принчева Томислава и Андреја јер су рођени касније, у иностранству.

- Једини начин да успе да врати своје наслеђе породица Карађорђевић има ако склопи споразум и међусобно се договори - сматра Живановић.

Са њим се слаже и Душанка Суботић Хомен, која заступа принцезу Јелисавету и наследнике принчева Томислава и Андреја:

- Наследници би требало да изађу са заједничким предлогом суду да се доведу стручњаци аукцијске куће “Сотби” или неке друге велике куће. Они могу тачно да лоцирају по жиговима на накиту и другим драгоценостима ко је то израдио, када је продато и коме. Све велике куће и драгуљари имају архиву деценијама уназад.

По речима Суботић Хомен, судећи по пописима комисија, златне полуге имају знак - слово А, што значи да су вероватно припадале краљу, који је, иначе, имао више рудника код Неготина. Поједини комади накита имају ознаку М, из чега се може закључити да су припадали краљици. Све оно што је купљено после 1934, односно краљевог убиства у Марсељу, по својој прилици припадало је кнежевском пару, јер је краљица тада живела у Енглеској, а у Белом двору су били кнез Павле и кнегиња Олга.

Када стручњаци утврде шта коме припада, наследници ће моћи да потражују конкретне ствари у оставинским поступцима иза оних којима су припадале.

КНЕЗ ПАВЛЕ КУПОВАО НАКИТ

АДВОКАТИЦА Душанка Суботић Хомен нашла је неке рачуне из којих се види да је кнез Павле куповао накит супрузи. Претпоставља се и да би вредна нумизматичка збирка могла да буде његова.