Спасавао повређене из смрсканих кола

У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила 10. августа око 14.40 на ауто-путу Београд - Шид код Пећинаца, три особе су изгубиле живот, међу њима једно дете. Више одраслих и деце је повређено, многи се још опорављају од стравичног судара шлепера и мини-комбија, који се заувек урезао у сећања преживелих. Потресни новински извештаји сведоче о размери трагедије, која је предмет правосудних инстанци у Сремској Митровици, а трагедија би можда била и већа да се Саша Вајић (40), професор Војне академије у Београду, није укључио у спасавање.

Његову велику велику хуманост после крвавог удеса истичу нарочито у Удружењу војних пензионера у Крушевцу, чији су се чланови обратили академији.

- Док су други учесници у саобраћају незаинтересовано пролазили поред несреће, господин Вајић се зауставио и пожурио да пружи прву помоћ повређенима иако је возио супругу и малолетну кћерку - пише пуковник у пензији мр Бранко Грубић, дипл. инжињер из Крушевца.

Грубићева супруга Јадранка преживела је овај тежак удес и једна је од оних које је спасао професор Вајић. У удесу је погинула њена мајка, Радојка, са којом се враћала из Хрватске, где су обишли породичну кућу у родној Врховини.

- Једино чега се сећам пре судара са шлепером је тренутак када сам га угледала, био је паркиран у нашој, десној траци - прича за "Новости" Јадранка Брекић Грубић. - Након ударца, ни сама не знам како, нашла сам се ван пута, у пољу. Покушала сам да помогнем, али нисам могла. Крварила сам из руке, колена. Видела само рођену мајку у комбију, била је без руку и ногу...

Јадранка прича да је сигурно неких 30-ак возила прошло поред смрсканог возила и нико није стао пред том несрећом! Потом је стигао Саша Вајић.

Саша Вајић

- Зауставио ми је крварење у руци, спасао ми је живот, помагао је и осталима - присећа се наша саговорница. - Када је учинио све што је могао за преживеле, вратио се код мене, ухватио ме за руке као да сам дете и није дозволио да се померам док није стигла Хитна помоћ. Када су нас пребацили до Ургентног центра, дошао је да нас све обиђе. Испод мене је чистачица прала локве крви... У доба када су људи често глуви на бол, Саша је, по мом мишљењу, херој, учинио је велики подвиг.

А нека врста подвига био је и да се убеди професор Вајић да исприча нешто више о свом делу. Одмах на почетку разговора истакао је да би сваки припадник војске учинио исто и да су за њега прави хероји - преживела деца, која су се борила за друге и тог кобног поподнева - одрасла.

- Схватили смо да се нешто дешава на неких 300 метара од несреће, јер се већ формирала колона возила - каже за "Новости" професор физичке културе Саша Вајић. - Када смо се приближили, видели смо непомична тела. Призор је био језив. Супруга Ружица ми је рекла морамо да станено. Паркирао сам испред шлепера на неких 20 метара, моја троипогодишња ћерка је, срећом, спавала.

Јадранка Брекић Грубић, коју је спасао Саша Вајић

Професор нам прича како је један инспектор у цивилу дао све од себе да алармира ватрогасце, хитну помоћ, полицију. А Вајић је сам кренуо редом да санира повреде, најпре код деце, а потом код одраслих. Успео је да извуче језик код двоје деце, девојчице и дечака у комбију, спасао једну жену која је у полусвести кренула да се "цима" према лиму који је био свега пар центиметара од њеног врата и на крају, зауставио и крварење код Јадранке.

ПОСЕТИО РАЊЕНЕ

- Када сам увече сазнао где су примљени преживели из удеса, кренуо сам најпре у Ургентни центар, а потом по молби породица и до Тиршеве како бих се уверио како су повређена деца - објашњава нам Вајић. - Да их све обиђем, одлучио сам када сам помислио да те људе треба повезати са родбином, да можда немају код себе телефоне, да су погубили документа у том хаосу. Просто, све што сам учинио тог дана је што верујем да као припадник војске треба да сносим посебну одговорност. Потичем из војничке породице, тако сам васпитаван.