Божићни успон на врх Ртња

БОЖИЋНИ успон на Ртањ је је српски планинарски гренд слем којим почиње сезона пењања, а у овој традиционалној акцији учествују и љубитељи висина из многих околних земаља. Љубитељи природе кажу да је овај подухват лековитији од чувеног ртањског чаја, јер благотворно утиче на дисање и нерве, побољшава апетит, а сваки учесник посведочиће вам да после ове авантуре нема пробирања хране, ни проблема са немирним сном. После успона током кога се препешачи око 14 километара и савлада вертикална висинска разлика од 1.200 метара, гарантовано се добија апетит прегладнелог вука, а после подухвата учесници спавају као бебе, чак и стојећи. Свима су већ позната афродизијачка својства ртањског чаја, али упућени тврде да је још ефикасније пењање на пирамиду Шиљка, највиши врх Ртња, где увек дува свеж и снажан ветар.

Наиме, мало је места на свету где можете видети толико срећних сродних душа које се чврсто стискају једна уз другу да би се згрејале шћућурене у јединој заветрини на Шиљку, иза остатака капеле Светог Ђорђа. С њених темеља, на 1.566 метра надморске висине пуца надземаљски поглед на Србију покривену снегом и оивичену низовима плавичастих планина над којима лете змајолики облаци. Нико не остаје равнодушан пред овим призором, па планинари и остали љубитељи природе који учествују на традиционалном Божићном успону на Ртањ тешка срца напуштају планински врх. На овогодишњем успону њега је посетило 852 пењача из 71 планинарског клуба и других удружења природњака и авантуриста.

- Божићни успон на Ртањ који су осмислили, први извели и установили зајечарски

Најстарији планинар који се попео на Ртањ и то тежим северним правцем био је легендарни Драган Степановић из Крушевца који је напунио 91 годину живота.

Овај пут је нешто напорнији од јужне стазе, али га бира већина учесника због узбудљивих крајолика и видиковаца, па се већ на почетку стазе у подножју планине формира дуга колона пењача. Корак по корак она је напредовала стазом утабаном кроз снег покривен залеђеном крцкавом кором, повремено прелазећи сломљено дрвеће. Планинари су с тугом коментарисали те дубоке ожиљке које је прошлогодшње велико залеђивање оставило на витким стаблима букове шуме, после које почиње стрми успон Црвених стена. Драматични изглед стена над којима круже орлови подсећа на пејзаже из Толкиновог "Господара прстенова", а баш на тим најтежим тачкама успона, показује се велика пажња и стрпљење које планинари показују једни према другима, иако је по правилу реч о индивидуалцима, који у напорне подухвате крећу пре свега да би превазишли сами себе. Они објашњавају да на оваквим изазовима човек упознаје своје могућности, учи да поштује сопствена ограничења и да их савладава чак и кад му се чини да је на крају снаге.

Зато је на уској стази ка врху Ртња која се повремено надноси над понором било деце која су престизала родитеље, бака и дека, младих заљубљених и брачних парова, средовечних професионалаца разних струка, а међу "полетарцима" који су се по први пут попели на Шиљак и то напорнијим путем био је и 78-годишњи пензионисани професор Павле Шојић. Он своју виталност успех приписује - жиру, који је главни састојак хлепчића, сира и посластица којима је нуткао учеснике успона.

- То су енергетске бомбе од плода нашег светог дрвета храста које су доказале вредност и на мом првом Божићном успону. Долазим обавезно и следеће године - весело је највио Шојић планинарима на силазном одморишту, крај импровизоване кафанице с врућим ртањским и шумадијским чајем у подножју пирамиде Шиљак.

СПАСИОЦИ ПРОТИВ КЛИЗАВИЦЕ

ГОРСКА служба спасавања показала је своју незаменљиву улогу и током овогодишњег Божићног успона на Ртањ, али не само приликом обезбеђивања стазе при пењању. Наиме, због пораста температуре снег се отапао и силазна стаза утабана стотинама чизама се претворила у клизавицу која је на оштрим падинама постала веома ризична. Спасиоци су на тим местима брзо разапели "гелендере" од планинарске ужади, а њихови чланови су формирали живе ланце који су из руке у руку пребацивали најуморније учеснике похода.

Заљубљени лебде у облацима Ртња